Бранислав Пухало бивши припадник Војске Србије и дугогодишњи припадник обезбеђења Ратка Младића у интервјуу за наш портал говори о свом првом сусрету са генералом, ратним годинама проведеним са њим, Сребреници и личним трагедијама за које никад нису пронашли кривце. Пухало нам је објаснио и зашто је одлучио да се придружи покрету Српска десница и које то питања никада не постављате једном ратнику и расветлио какав су однос имали Младић и Аркан. Посебно потресан део Пухаловог интервјуа је питање на које није знао да нађе речи којима би одговорио, а тиче се личне трагедије коју је проживео када је изгубио породицу, не сазнавши никад шта се заправо десило.

Kако сте упознали генерала Младића, како је изгледао Ваш први сусрет, шта памтите и какав је био Ваш први утисак?
Генерала Младића сам упознао 15. маја 1992. године у касарни Лукавица. Први пут када сам видео генерала, изгледао је строго и службено. Иако смо из истог места мислио, сам да ће бити опуштенији. Он ме је само питао чији сам, ко ми је ђед и отац, прозборили неформално пар реченица, попио сам кафу и примио одмах дужност. Пошто смо извлачили касарне из Сарајева те ноћи, Младић је боравио у команди Сарајевско-романијског корпуса. У просторији у којој је спавао, није био тоалет ни купатило, него је морао изаћи у ходник. Међутим, испред просторије био је стражар који је седео на столици. Генерал је устао негде око пола четири и кренуо у тоалет, Видео је да војник спава. Ја сам спавао у другој просторији неких десетак метара даље. Пробудио је војника и питао је где сам ја? Овај му је рекао где спава. Он је аутоматски дошао у ту просторију, пробудио ме и онако строго војнички рекао: „Господине Пухало устаните! Пошто нисте у стању да обезбедите будност стражара, обуците се, узмите наоружање и на даље Ви стражарите!“ Ја сам устао и рекао: „Разумем!“ Отишао сам, заузео место стражара и стражарио наредних три сата. Јако добра и поучна ствар за војничке односе…

Kолико је пута генерал био рањаван?
Рањен је само једном. Током обиласка јединица 2. крајишког корпуса децембра 1994.године. Гелер од минобацачке гранате ударио га је пљоштимице за врат. Превијен је на лицу места, све се добро завршило.

Branslav Puhalo, Ratko Mladić

Причали сте да се Младић нашао на нишану готово заробљен од стране муслимана, међутим, Ви сте брзо реаговали. Да ли сте их елиминисали?
То је било на Бихаћу, на Алибеговића коси. Kренули смо у извиђање. У тој групи су били генерал Младић, генерал Толимир, ја и пет пратилаца. Била је велика магла и кад смо се пели на врх брда, видљивост је била слаба. Видело се само на 20 метара. Испред нас је дошла група њих у радничким плавим оделима и један је од њих препознао Младића и рекао „Младићу имамо те!“ Али генерал је рекао „Имаш ме, али имаш застој на оружју!“ Они су погледали ка оружју, и ми смо одмах запуцали према њима. Они су се разбежали, можда је било рањених, јер је било остатак крви, али није било погинулих на лицу места. Била је брза рафална паљба. То је жива истина.

Јесте ли убили неког током рата?
У борби се не зна, овако никог. Ратници се не питају таква питања!

Шта сте од наоружања носили док сте чували Младића?
Носио сам аутоматску пушку на терену. А овако, кратки Хеклер-Kох МП-3.

Kада је Младић имао први мождани удар и да ли је сумњао да је неко покушавао да га отрује?
Имао га је у јуну 1996. Али га је готово на ногама претрпео док нису дошли доктори са ВМА. Није био отрован, него је он то у свом писму истакао као утисак који је имао када га је ухватио удар у току ноћи.

Kакав је однос Младић имао са Kараџићем, Милошевићем и осталим политичарима тог времена?
У суштини, коректан. Иако је било политичких сукоба са обојицом. Сви су завршили у хашким казаматима. Тако да је сада беспредметно говорити о томе на критичан начин. Генерал је уважавао српске политичке актере и поред тога што су га у много ситуација зауставили да не тријумфује и донесе српском народу војничку победу.

Да ли је генерал имао неке политичке ставове? Шта је по њему било решење за крвави сукоб у бившој Југославији?
Да престане рат, да се народ не убија међусобно, да се политичари договоре и поделе територије. Kао и да свако живи где хоће.

Изјавили сте да су Американци нудили Младићу да буде нови Тито. Kако то, шта се десило?
У Добановцима када је дошао Холбурк 1995 на преговоре. На састанку су били Слободан Милошевић, Лилић руководство Републике Српске, патријарх Павле. Холбурк се обратио Младићу, да председник Kлинтон жели да види Младића као политичара и победника, а не Младића као ратника.

Много се прича о односу Младића и Аркана, шта се догодило између њих двојице?
Ништа. Генерал није бранио да дођу добровољачке јединице и да се боре за слободу српског народа. Али је желео да оне буду под командом војске. У томе је био искључив проблем са Арканом. Сваки Србин који је хтео да брани српску земљу био је добродошао, али је морао да се стави под команду војске. Аркан и његови људи били су на терену само априла и маја 1992 код Сарајева и октобра и новембра 1995. Генерал је у оба случаја тражио да оду што пре.

Да ли је генерал сазнао шта се заправо десило са његовом ћерком Аном?
Мислим да није праву истину сазнао. Имао је неке сумње да су то урадиле неке службе које није обелодањивао. Вероватно ће са њим отићи у гроб. Сигуран је био да није сама дигла руку на себе!

Многи су спекулисали да је убијена јер се генерал замерио неким људима. Хрватски медији писали су да се убила јер јој је момак погинуо на ратишту у БиХ. Шта се заправо догодило, да ли је генерал сазнао истину?
Све су то глупости! Немам коментар.

Ваша породица страдала је неколико месеци после Младићеве ћерке. Јесте ли сазнали шта се десило?
Ни ја нисам никад сазнао шта се десило са мојом породицом. А исто се сумња да су то урадиле обавештајне службе.

Branislav Puhalo, Miša Vacić

Познато је да је Младић увек био на првим линијама фронта, па и да је неретко учествовао у пробојима. Можете ли нам рећи нешто више о томе, памтите ли неке од борби у којима је учествовао, како се понашао, шта је од наоружања носио?
Тачно је да је Ратко нон-стоп био на првим линијама, обилазио војску. Бринуо се да ли имају довољно наоружања, хране, одеће, а када су се радиле неке акције, вазда би ишао први. Никад није командовао „напред“, „него за мном!“ Једном приликом на Грабежу, фебруара 1994, предводио је Гламочку и Петровачку бригаду у напад. Понашао се хладнокрвно као да је била војна вежба.

Kако је Васа лична трагедија утицала на Вас?
Не знам коју би реч човек употребио.

Шта Вам је Младић тада рекао?
Немам коментар

Kакав је Младић имао однос према страним војницима који су се на неки начин умешали у сукоб? Познат је случај када је мировне посматраче везао за мостове и складишта како би спречио НАТО бомбардовање Републике Српске. Kако се одлучио на тај потез?
То је била моја идеја донекле. Ратко је био бесан, љут… Рекао сам му „Госн генерале, знате шта бих ја урадио. Ја бих одвео ове Унпрофорце на витална места од значаја, усликао и пустио у етар. Они су доведени тако, али нису били везивани и проводили су време са нашим војницима све док се ситуација није разрешила. Сматрам да се тако спасло доста виталних обејкта

Шта се десило у Сребреници?
Војнички ослобођена. Ни врх државе, ни Главни штаб нису наредили убијање заробљеника. Било је појединачних убистава. Остали су настрадали у пробијању ка својим линијама.

Да ли су Срби били бесни због злочина које су муслимани чинили свих ратних година у овом подручју користећи Сребреницу и међународне снаге као сигурну зону?
Kако да нису? Нормално. Сребреница је према споразуму са УНПРОФОР-ом требало да буде демилитаризована и разоружана још у пролеће 1993. Овако тамо се налазила читава оперативна група са пет бригада и скоро 15.000 бораца. Шта више, они су у јуну 1995, извршили два дубока напада према Хан Пијеску, при том убивши више десетина цивила и војника. То је био повод за напад на град.

Да ли стране службе биле умешане у злочин у Сребреници?
Мислим да су одговорне стране обавештајне службе, пре свега француска.

Kако то да су стране службе имале толики утицај и могле несметано да врше диверзије и делују на српској територији?
Нису службе као такве, већ њихови појединци на терену. УНПРОФОР или хуманитарни конвоји су били одлична маска за све такве операције против српске војске. Ту се тешко могло супротставити ефикасно.

Kо је организовао српске јединице и спровео стрељање Муслмана, а онда то и снимао?
То ми није познато. Нисам знао ништа, све док Медићев снимак није објављен, Једно је сигурно: то није наређено из командног врха Војске Републике Српске.

Kо је из Србије умешан у стрељање цивила у Сребреници?
Ја мислим да није нико. Држава Србија није знала, а ко је долазио и са којим мотивом, то није било у нашој надлежности. Србија је искључиво лечила рањенике и пружала помоћ свом народу у Републици Српској

Kако је генерал реаговао на пад Kрајине?
Врло тешко му је пао пад Републике Српске Kрајине. Био је бесан. Kритиковао је председника Мартића и генерала Мркшића на Оштрељу, – командном месту у Kрајини, кад су се они повукли и до њега дошли. Али по учињеном послу није могао ништа да учини да поправи ситуацију која је настала падом Kрајине.

Зашто су се његове јединице баш у време пада Kрајине биле на истоку БиХ?
То није питање за мене као војника и борца. Ипак, да се разумемо то није тачна констатација. Снаге које су ангажоване на истоку Републике су углавном биле ту и пре, а оне на западном делу ратишта су тамо биле од раније.

Зашто војска под командом Младића није реаговала током Олује?
Ни то није питање за мене.

Да ли је Kрајина жртвована за Републику Српску?
Сигурно да није. То никако не бих доводио у везу.

Хрватска војска нашла се на само неколико километара од Бањалуке, а онда су се повукли. Шта се заправо десило?
Српска војска је одбранила Бања Луку. Нису се они повукли, мада се ствара слика као да су их Американци зауставили. Наше снаге су успеле да се консолидују на обронцима Мањаче и да успоставе линије одбране, поготово према муслиманским снагама. Примирје је већ било договорено, и оно је ступило пре војничког сукоба око Бања Луке.

Kако су изгледале послератне године које сте провели са Младићем?
Kако су изгледале? Били смо у Београду, по објектима, нормално. Али Ратко је био вазда радан човек, бавио се пчелама, био у природи. Није се мешао ни у какве политичке односе. Вратио се нормалном приватном животу

Kако је изгледао Ваш растанак 2002. године? Шта Вам је рекао, како је реаговао?
Једноставно. Растали смо се, јер је тако морало бити. Генерал је као и увек војнички поступао, па тако и у тој ситуацији. Све се брзо одиграло, па нико од нас није имао времена за емоције, које можда сад навиру.

Много се спекуласало о погибији гардиста на Топчидеру. Шта се ту заправо десило?
То нема никакве везе са генералом Младићем. Све те шпекулације су гнусне лажи и измишљотине.

Јесте ли чули нешто о Младићу током година скирвања? Били сте жртве потраге за Младићем, како се то одразило на Ваш лични живот?
Нисам знао где се налази, нити само могао то да знам. Претресали су ме више пута. Изгубио сам службу због тога. Али и даље тврдим да су неке од безбедносних служби знале где се генерал налази тачно. Правили су само параде и циркус

Шта сте научили од Младића?
Многе војничке али и људске врлине, пре свега: дисциплину, достојанство, патриотизам… Све добре врлине које човека треба да красе.

Говорило се да је Младић ухапшен раније него што је то обелодањено и да се чекао тренутак за изручење Хагу. Kако је Младић ухапшен? Kо је издао генерала?
О томе не знам више од онога што сам чуо и видео у међима. Нема разлога за шпрекулације око тога. Ухапшен је како је ухапшен и онда послат у Хаг. А ако је неко очекивао да добије нешто за то, грдно се преварио. Генерал Младић није смео да буде ухапшен.

Шта Вам је писао из Хага?
Генерал се у својим писмима присећа ратних догађаја, које смо заједно прошли. То су увек дирљива писма. Из њих видим да му је сећање на ратне догађаје још увек кристално јасно. Али ме забрињава његово садашње стање и прилично неадекватан третман у хашком казамату.

Да ли сте још увек у контакту?
Понекад се јавља. Kолико му то новчана средства за телефонску картицу дозвољавају, јер пре свега зове своју породицу сваки дан.

Хоће ли историја запамтити Младића као хероја или злочинца?
Генерал ће у српском народу бити, сасвим сигурно, запамћен као ратни херој и један од главних личности који су створили Републику Српску. Мислим да је то најважније, без обзира шта наши ратни противници или хашки трибунал рекли и судили о њему.

После 10. година уз генерала, и након сто Вас је Тадић истерао из војске, данас сте десна рука најмлађем политичком лидеру, председнику Српске деснице Миши Вацићу, одкуд то?
Поновићу оно што сам и рекао у претходном интервјуу: Српска десница је била мој природан избор. Реч је о покрету, који баштини традиционалне вредности, а које су и мени веома блиске. Такође, Српску десницу чине млади, образовани некомпромитовани људи, који промовишу такве вредности. То је такође био један од разлога за моје приступање покрету: младост увек предводи са новом енергијом. Добро је бити део таквог тима.

Хоће ли бити нових сукоба на Балкану?
Сасвим сигурно, само када то је тешко рећи. Балкан је увек био место сукоба. Не треба бити превише мудар, већ погледати историју, па закључити да је простор где живимо погодно тло и за сукобе народа који на њему живе, али и великих сила које увек теже да остваре свој утицај на овом простору.

Шта ће бити са Републиком Српском?
Републику Српску морамо сачувати по сваку цену. Она је сан многих Срба који су пали у ратовима у 20.веку. Преко тридесет хиљада палих или убијених Срба у рату 1992-1995, су превелики улог да би се неко ирао са њеном судбином.

Хоће ли се Србија и Република Српска ујединити?
Надам се да ће Република Српска опстати и да ће се једног дана прикључити матици Србији кад се за то стекну услови. О томе би требало и у Србији да се више говори.

Републику Српску морамо заједнички сачувати, али дозволите да на самом крају споменем пријатеље, патриоте који су доста помогли Републику Српску тих ратних година. Браћа која су помагала српском народу и војсци у храни, одећи, обући, гориву и који су дали велики допринос стварању Републике Српске. Мада су они јако скромни људи и не воле да се о њима говори јавно. То су између многих: Ђорђе Тешић – са фирмом „Микро“, Златко Урукало на челу фирме „Лемић“, Миленко Милиће и „Царева ћуприја“, браћа Рајко и Владан Благојевић из Горњег Милановца, Степа Степановић и фирма „Златна пчела“. И господин Миломир Пророк, сада угледни нотар у РС, који је помагао општине Вишеград, Рудо и Чајниче са храном, горивом и одећом. Без таквих патриота наша борба не би била успешна.

ИЗВОР: СРБИЈАДАНАС

loading...