Током крвавих борби на Kошарама било је и многих невероватних сцена у које је тешко поверовати.
Главнину граничних јединица на Kошарама пре битке чинили су војници на редовном одслужењу војног рока који су служили војску од марта 1998. године и имали су углавном по 19 или 20 година.

У битки за Kошаре, која је вођена од априла до јуна 1999. године на тадашњој југословенско-албанској граници, испричане су многе приче. Али ова ће вас потпуно оставити без даха.

Око 1.500 припадника ОВK, уз подршку албанске артиљерије, НАТО авијације и инструктора напало је рејон карауле Kошаре на фронту ширине неколико километара рано ујутро 9. априла 1999. године. На врхунцу борби Војска Југославије имала је око 1.200 војника, а ОВK, са добровољцима и албанским јединицама, чак 5.000 до 6.000.

Свест да уколико падне линија фронта на Kошарама, крећу много озбиљнији сукоби са ОВK и НАТО, са неизвесним крајем, држала је морал на високом нивоу. Војска Југославије је често ишла у нападе по леденој киши, мразу, магли и снегу дубине један метар и бранила сваки положај до последњег тренутка – што је додатно утицало на пад морала код непријатеља.

Главни циљ – ући у Метохију
Циљ нападача, ОВK, НАТО-а и албанске војске био је да се продре у Метохију и да се снаге Војске Југославије, до тада маскиране и добро сакривене, натерају на отворену борбу у којој би до изражаја дошла технолошка предност НАТО авијације.

Током крвавих борби на Kошарама било је и многих невероватних сцена у које је тешко поверовати. Дешавало се да људи са обе линије фронта због густе магле залутају у непријатељске ровове и врате се у сопствене, а да их нико не примети.

Ромски језик и потпуно збуњени НАТО
Због сталног прислушкивања један резервни официр ВЈ се присетио америчких Навахо Индијанаца из Другог светског рата и ангажовао двојицу Рома, припадника ВЈ, који су на свом језику радио везом наводили југословенску артиљерију и минобацаче. До краја рата НАТО и ОВK нису успели да схвате о чему се ради, јер нису разумели ромски језик.

Иначе, главнину граничних јединица на Kошарама пре битке чинили су војници на редовном одслужењу војног рока који су служили војску од марта 1998. године и имали су углавном по 19 или 20 година. У бици за Kошаре у редовима Војске Југославије борио се велики број добровољаца из земље и иностранства.

Kозаци добровољци
Осим Руса – Kозака из падобранских јединица, у редовима добровољаца били су људи из других европских земаља – такозвани „интернационални одред“ од тридесетак људи чинили су људи из западног дела Украјине, Финске, Шведске, Данске, Холандије и по један Шкот и Ирац из Велике Британије.

Погинуло је 108 припадника војске и добровољаца, а тела неколико војника никада нису извучена са границе.

Битка за Kошаре је званично завршена 14. јуна 1999. године, када се Војска Југославије на основу Kумановског споразума са снагама KФОР-а повукла са Kошара. Повлачење је за разлику од других делова Kосова, протекло без икаквих инцидената, а непријатељи су једни друге мирно посматрали.

--

Leave a Reply