Пре неколико седмица односи Грчке и Турске опасно су се заоштрили и неколико дана је изгледало као да је и оружани сукоб неизбежан, а разлог за то је била намера Анкаре да почне да истражује нафту у делу источног Средоземља, код Kипра, а који Атина сматра својим.
У образложењу турске владе се наводи да је та зона турско подручје, у складу са споразумом са либијском владом у Триполију. И Грчка и Турска су тамо послале своје војне бродове. Смиривању ситуације допринело је посредовање немачке канцеларке Ангеле Меркел, али само на кратко, пише Дојче веле.
Прошле седмице Грчка и Египат су потписали споразум, којим су утврдлили своје економске зоне у источном делу Средоземног мора. С обзиром на то да се тај споразум коси са економском зоном на коју Турска полаже право, Анкара прети војном акцијом.
Стручњак за Блиски исток Штефан Рол из берлинске Фондације Наука и политика каже за ДW да је споразум који је сада потписан у директној вези са споразумом о Ексклузивној економској зони (ЕЕЗ) који су Турска и Либија потписале у новембру 2019. године. Грчка и Египат су у томе видели велику повреду својих интереса, сматра Рол.
На констатацију да напетости има не само између Грцке и Турске већ и између Египта и Турске, он указује да је пре свега реч о налазиштима нафте и да је за Египат веома важно да дође до њих.
- Међутим, спор с Турском је много, много дубљи. Он потиче још од војног пуча 2013. године у Египту, који је био усмерен против тада владајућег Муслиманског братства. Kаиро замера Турској да подржава Муслиманско братство, што је делимично тачно. Многи кадрови Муслиманског братства су у егзилу у Турској. Египатско вођство се у великој мери осећа угрожено од стране Турске и оптужује је да планира контрапуч – каже Рол.
Он указује да је постојећи спор добио нову динамику након потписивања турско-либијског споразума о Ексклузивној економској зони (ЕЕЗ) и ангажмана Турске у Либији. За Kаиро је то једна потпуно нова ситуација, да је Турска толико активна у Либији да је чак довела и плаћенике који се боре на страни владе у Триполију, а против генерала Хафтара, кога подржавају Египат и Русија.
Рол каже да не може да замисли да ће због тога доћи до оружаног аукоба. „Ни Турска, ни Грчка, а нарочито Египат, нису за директну конфронтацију, јер би исход тог сукоба био неизвестан. Ни Европска унија, ни НАТО нису уопште заинтересовани за то да између Грчке и Турске дође до сукоба. И раније је увек било тренутака ескалације, али су они увек стављени под контролу. Тренутно је реч само о претњама. Али у том региону се никад не зна. То може да се деси из пуке случајности. На неком месту се запуца и онда такав један инцидент добије замах. Међутим, нико озбиљно није заинтересован за тако нешто“, оцењује Рол.
На питање ко би у спору око територијалних вода и у рату у Либији могао да посредује, Рол је одговорио да, када је реч о сукобима у источном делу Средоземног мора, САД још нису одлучиле на коју страну би требало да стану: у рату у Либији на страну Турске и против Египта и Русије или обрнуто? „Сад има и нових момената. Однос САД према Египту више није толико неоптерећен као што је некад био. У међувремену, има проблема. У много чему Египат се понаша слично као Турска. Попут Анкаре, и Kаиро је против воље САД купио руске системе наоружања. Свако игра своју игру и не поштује традиционалне савезничке структуре“, истиче Рол.
На питање да ли би Немачка могла да преузме улогу посредника, он одговара да би то било прихватљиво јер ту очигледно Немци немају личних интереса. „Питање је само да ли Немачка има довољну тежину да би утицала на дешавања у том региону“, каже Рол и изражава сумњу у то.
Он наводи пример Берлинског процеса који је Немачка покренула како би се зауставио рат у Либији и који није само наставак.
- Немачка не може да утиче на зараћене стране да се придржавају договора. Немачка није довољно способна. Тренутно може само краткорочно да помогне у једном акутном случају, као што је био случај с телефонским разговором канцеларке Меркел и турског председника Ердогана пре пар седмица – оцењује Рол.
Подсећа да је тај разговор допринео да не дође до оружаног сукоба између турских и грчких војних бродова.