Амерички председник Доналд Трамп окупиће у једну велику и јаку групацију савезнике САД унутар Европске уније и тако практично формирати паралелну ЕУ. Према пројекцијама Вашингтона, међу тим државама требало би у догледно време да се нађе и Србија. Нас Трамп планира да привуче преко Вишеградске групе (Мађарска, Чешка, Словачка, Пољска), са којом имамо све јачу сарадњу и изразито пријатељске односе (осим са Пољацима), и то након што буде реализована подела Косова.

По анализама појединих западних института и медија који се баве овом темом, али и према информацијама из дипломатских кругова, управо из овог угла треба посматрати последње изјаве мађарског премијера Виктора Орбана и чешког председника Милоша Земана на теме Косова и убрзавање евроинтеграција Србије.

  • Трамп је сада већ у отвореном рату са немачком канцеларком Ангелом Меркел. Да не буде забуне, тај рат букти на линији Вашингтон-Берлин и нема везе са личним односима америчког председника и немачке канцеларке. Кап која је прелила чашу била је посета Меркелове Кини током које је договорила проширење економске сарадње, а ниједном речју није поменула немире у Хонгконгу (погледајте оквир – прим. аут.). С друге стране, Трамп је, упркос повременим неслагањима, изабрао Француску и Емануела Макрона за главне савезнике у ЕУ и у наредном периоду јасно ће се дефинисати и одвојити америчка интересна сфера унутар Европске уније. Њу ће, свакако, предводити управо Макрон – објашњава саговорник Српског телеграфа, високопозиционирани западни дипломата који је дуго на служби на Балкану.

ОТВОРЕНА ПОРУКА

Нису, наравно, само односи с Кином тачка раздора између САД и Немачке. Ту су и гасовод „Северни ток 2“, којим ће руски гас стизати до Немачке, однос према Украјини, финансирање НАТО, али и ситуација на Балкану. Посебно су различити погледи Вашингтона и Берлина по питању Косова.

  • Американци су мање-више отворено поручили да је за њих подела Косова не само прихватљива већ и опција број један, и у једном тренутку је та идеја почела на неки начин да доминира у међународној заједници. Онда се умешала Немачка, изричито се противећи разграничењу Срба и Албанаца, и све се малтене вратило на почетке позиције. Није то главни, али је свакако један од битних разлога залеђених односа САД-Немачка, због којих ће се Вашингтон и трудити да на сваки начин поцепа ЕУ и подели је на два дела – каже наш саговорник дипломата.

Уз традиционалне америчке савезнике у Европи (Француска, Пољска, Чешка, Мађарска, Румунија, Италија, балтичке земље…), Трамп рачуна и на државе попут Србије којима би у овом тренутку свакако више одговарало да се нађу у америчком него у немачком табору. У нашем случају, адут Вашингтона ће пре свега бити Косово, односно реализација идеје о подели, али и одлични односи са појединим земљама које гравитирају ка Трампу. Због тога се посебно инсистира на тесној сарадњи Србије и Вишеградске групе, као и евентуалном проширењу те групе у формат Е6 (Орбанов пројекат о којем је Српски телеграф већ писао и који подразумева проширење Вишеградске групе Румунијом и Србијом).

ДОЗИРАНИ ПРИТИСАК

Дејан Милетић (Центар за проучавање глобализације) сматра да је неспорно да се у Европи води и водиће се велика битка за превласт.

  • Србија се до сада трудила и успевала да не упадне у сценарио да велики преко ње ломе руке. Надам се да ћемо и надаље успешно пливати у таквом окружењу. У том контексту, економска сарадња са Немачком је за нас од изузетног значаја. С друге стране, не можемо се одрећи ни сарадње са земљама наклоњенијим Америци, пре свега Вишеградском групом, а још мање развијања и јачања односа са Вашингтоном – наводи наш саговорник и износи процену да ће Трамп наставити са дозираним притиском на Европску унију на разне начине, па и окупљањем америчких савезника унутар ЕУ, али да у тим притисцима неће ићи до краја, што би подразумевало неку врсту расцепа Уније.

Трампова ЕУ

  • Француска

  • Пољска

  • Чешка

  • Румунија

  • Словачка

  • Хрватска

  • Мађарска

  • Италија (ако влада Салвини)

  • Бугарска

  • Словенија

  • Литванија

  • Летонија

  • Естонија

Ангелина ЕУ

  • Немачка

  • Аустрија

  • Луксембург

  • Белгија

  • Холандија

  • Шведска

  • Данска

  • Финска

Неопредељени/неизвесно

  • Грчка

  • Шпанија

  • Португал

  • Кипар

  • Малта

Орбану ветар у леђа

Колико је Трамп спреман да уложи у поједине европске земље, сведочи и то што је мађарског премијера Виктора Орбана буквално погурао на изборима у тој земљи, примивши га у Белој кући само неколико дана пред гласање. Орбан је једини европски политичар ког је амерички председник тако експлицитно подржао, и то у тренуцима док се у Бриселу водила снажна кампања против њега.

Тачке раздора (Вашингтон/Берлин)

  1. Односи са Кином. У недавну посету тој земљи Меркелова је, упркос америчком трговинском рату с Кином, повела представнике најјачих немачких компанија. Уз то, оглушила се о захтев Вашингтона да јавно подржи демонстранте у Хонгконгу

  2. Гасовод „Северни ток“. Пројекат који је Америка на све начине покушала да осујети биће ипак спроведен до краја. То је директан прст у око настојањима Вашингтона да Европу снабдева својим гасом који се допрема танкерима

  3. Украјина. Гасовод „Северни ток“ оставља Украјину потпуно без руског гаса, од чијег је транзита зарађивала огроман новац. Такође, Вашингтон и Берлин, иако наизглед слично, веома различито посматрају ситуацију у Донбасу и на Криму

  4. Финансирање НАТО. Трамп већ дуго бесни због одбијања Немачке да за НАТО издваја два одсто свог БДП

  5. Трговински односи. Немачка годинама има велики суфицит у трговинској размени са Америком (више извози него што увози), што посебно иритира Трампа

  6. Балкан – подела Косова. Вашингтон и Берлин имају различито виђење решавања косовског проблема. Док је за САД подела више него прихватљива опција, Немачка је изричито против


Борислав Кашански

loading...

Оставите одговор