Жерајићев атентат није успео, а он је извршио самоубиство на месту атентата, како би пресекао сваку могућност истраге. Жерајићев акт имао је снажног утицаја на даљи развој револуционарног покрета босанско-херцеговачке омладине, за коју је Жерајић постао симбол идеалног борца за слободу


Петнаестог јуна 1910. године, млади српски револуционар Богдан Жерајић покушао је да изврши атентат на генерала Маријана Варешанина, тадашњег намесника у Босни и Херцеговини, након чега је извршио самоубиство. Његова жртва означила је почетак борбе поробљеног народа и послужила као мотив Гаврилу Принципу за оно што ће урадити четири године касније, а Жерајић је постао први симбол отпора према аустроугарској власти.Рођен је у Невесињу, у селу Миљевац, гимназију је завршио у Мостару, а право студирао у Загребу. Једно време је служио као учитељ у Србији у крушевачком округу. Његов брат од стрица, генерал др Милан Жерајић је био лични лекар краља Петра првог, а Миланов брат Ристо лични лекар краља Александра.

Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:

1. Вконтакт
2. Телеграм
3. Instagram
4. Twitter

Био је незадовољан политиком српског грађанства у Босни и Херцеговини, које је по његовом уверењу, напустило сваку стварну борбу против туђинске власти у земљи и кренуло путевима политичког опортунизма. Жерајић је заступао потребу бескомпромисне борбе против Аустроугарске. Свој став у политици потврдио је покушајем атентата на поглавара земље генерала Маријана Варешанина, који је он сматрао демонстрацИјом и актом протеста против стања насталог доношењем устава (Земаљски статут) за БиХ и отварањем босанског Сабора.

Жерајићев атентат на њега није успео,пуцао је на Варешанина 5 пута и промашио је, са последњим шестим је извршио самоубиство на месту атентата, како би пресекао сваку могућност истраге. Жерајићев акт имао је снажног утицаја на даљи развој револуционарног покрета босанско-херцеговачке омладине, за коју је Жерајић постао симбол идеалног борца за слободу. По предању Боре Јевтића, савременика и пријатеља Гаврила Принципа, који је после Сарајевског атентата, био ухапшен и мучен од стране аустроугарских власти, један од његових мучитеља му се хвалио како је користио Жерајевићеву лобању као пикслу.

Leave a Reply