У Лапову се од Златка Солунца (48) уз родбину и саборце опростио и Војислав Вукашиновић, који је захваљујући покојнику данас жив

Плачем за другом.

Плачем за херојем.

Душа ме боли за човеком којем дугујем то што сам жив.

Овако за Kурир прича Војислав Вукашиновић, један од најмлађих хероја с Kошара, који је преживео рањавање на караули захваљујући другару, старијем воднику Златку Солунцу, којег је данас сахранио.

Ратни ветеран Солунац је преминуо изненада, а Вукашиновић није могао да не оде да га испрати на вечни починак. У разговору за наш лист упорно је понављао његову везу са Солунцем која је настала тог 17. маја 1999. године и трајала до Златкове преране смрти.

  • Непријатељи су тог дана започели јаку пешадијску ватру док смо били на положају на Kошарама. Једна од граната је експлодирала само три-четири метра од мене и десетак гелера ми се буквално зарило у мозак. Тешко рањеног са прве борбене линије извукли су ме саборци предвођени водником Златком Солунцем, родом из Лапова. Под тешком артиљеријском ватром он ме је буквално на леђима однео до такозване линије извлачења – говори за наш лист Вукашиновић, и даље у неверици да његовог друга више нема.

Наш саговорник испричао нам је да је након рањавања три месеца био у коми, а годину и по дана у болници и на рехабилитацији. Данас жив и здрав одржава контакте са свим својим саборцима, са својом браћом, међу којима је био и преминули водник, с којима је горе у караули на обронцима Проклетија делио и сузе и смех. С нама је поделио и једну од последњих фотографија са својим пријатељем.

Неутешна супруга Слађана Солунац кроз сузе нам је рекла да јој се јавило много сабораца којима је Златко био водник и који су изразили жељу да га испрате на вечни починак.

  • Није што је био мој, али био је херој. Не постоји особа која за њега не може да посведочи да је био добар човек. Све своје људе вратио је живе са ратишта, и то му никад нико није заборавио. С многима је остао близак и никад га нико неће заборавити – рекла нам је кроз сузе супруга Слађана.

Златко Солунац (48) преминуо је у недељу изненада. Сахрањен је данас у 12 часова у родном Лапову, на доњекрајском гробљу.

Старији водник Солунац био је ратни ветеран 125. моторизоване бригаде Приштинског корпуса, 24. батаљона за специјална дејства Kрагујевачког корпуса и 5. батаљона Војне полиције Војске Србије. Био је на челу једине јединице која је имала рањене, али не и погинуле.

Одликован је више пута, а на сахрани су припадници Војске Србије на црвеном јастуку носили његово ордење.

Сахрани су данас приствовали његови саборци.

Leave a Reply