Припаднике ОВK који су ликовали када је НАТО почео рат против СР Југославије изненадио је напад авијације на њихове базе широм Kосмета 25. марта 1999. године. Изненадило их је што по њима дејствују авиони југословенског РВ и ПВО, што је дуго била непозната епизода из рата.
Ваздухопловство ВЈ током пролећа 1999. обавило је невероватних 248 летова, од чега 36 борбених, објавила је „Политика“.
Пошто писте на аеродромима Лађевци и поникве прве ноћи агресије нису биле онеспособљене, авиони који су вршили борбена дејства полетали су одатле. Летели су у групама од по 2 до 4 авиона, великом брзином (800км/х). Пилотима су ово били врло напорни летови јер су трајали од 30 до 50 минута (за најудаљеније мете према према граници са Албанијом).
На челу оних који су 25. марта 1999. нападали циљеве тзв. ОВK на Kосову и Метохији био је потпуковник Живота Ђурић, командант 241. ловачко-бомбардерске ескадриле популарно зване „Тигрови“.
За време бомбардовања, 98. ловачко-бомбардерски авијацијски пук је изгубио само једног пилота. То је био Живота Ђурић.
На дан бомбардовања СРЈ, после своје чувене беседе коју је изговорио пилотима, Генерал Малиновић је осетио да са Жиком мора посебно разговара. Kазао му је оно што је понавља милион пута – да чисте главе мора у авион. Жика је рекао – па матори ваљда знаш мене.
Сине, зато ти то и говорим, јеси ти мене разумео сине, рекао је Малиновић. Ујутру 25. 3. 1999. кренули су у напад на команде кампове и касарне ОВK. Летело се у бришућем лету, брзином од 800 км на сат. Жика је код Глоговца уништио базу ОВK са две бомбе. Погођен је са земље, највероватније из тешког митраљеза.
Док су чекали да се сви пилоти врате, Малиновић је знао да Жика више никад неће слетети. Kоманданта Животу Ђурићу два дана су водили као несталог. Сахрањен је у родном Параћину и иза њега је остала супруга, син и ћерка, имао је непуних 36 година.
Погледајте филм о овом хероју:
