Потпуковник, пилот Живота Ђурић још један је српски херој који се уписао у вечност својом херојском погибијом у борби против терориста ОВK на Kосову и Метохији марта 1999. године.
У рано пролеће 1999, тачније 25. марта 1999. године, припадници ОВK остали су у шоку када су на небу угледали јуришнике Ј -22 Орао који су њихове претходно добро осмотрене базе и складишта наоружања засуле бомбе.
Терористи ОВK били су затечени како ВЈ може да дејствује по њима из ваздуха, а да нема НАТО ловаца да их обори. Мало ко је касније знао да су припадници РВ и ПВО ВЈ обавили чак 36 борбених летова над Kосовом и Метохијом од укупно 248 изведених.
Борбене летове су у већини извели припадници 98. ловачко-бомбардерског авијацијског пука (98. лбап) са аеродрома Лађевци код Kраљева.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
Прву ноћ НАТО бомбардери нису успели да погоде писту, што је дало могућност да пилоти 90 лап рано ујутро 25.марта 1999 полете у акцију бомбардовања комади, кампова за обуку и складишта ОВK.
Пилоти орлова су летели бришућим летом при брзини од 800 километара на час пратећи конфигурацију терена. Радио веза због тајности користила се само у крајњој нужди или ако је официр за везу проценио да напад може да угрози наше јединице.
Групу од два или четири орла обично је предводила двоседа верзија ове летелице, на другом седишту седео је навигатор чији је задатак био да авионе прецизно доведе до циљева.
Летови, који су представљали велико физичко напрезање за пилоте, трајали су око пола сата, па чак и 50 минута када су били у питању најудаљенији положаји ОВK према Албанији.
Међу пилотима који су тог 25.марта полетели у бомбардовање био је и потпуковник Живота Ђурић командант ескадриле.
Док је прелетао Глоговац открио је базу ОВK, командно место и складиште муниције на које је бацио две бомбе и уништио га. Пилот Слободан Димовски, Животин друг из генерације, „класић“, који га је тада пратио на задатку, испричао је:
– Летели смо изнад испресецаног терена, у условима отежане навигације на само педесетак метара релативне висине. Сунце је било на заласку. Планине на граници с Албанијом већ су правиле сенке.
Ђурић је већ извршио дејство, био је у маневру на горе када је погођен. Видео сам да је пао на положај терориста, који су имали подршку НАТО авијације из ваздуха – рекао је Димовски.
По оцени и претпоставци пилота из Ђурићеве ескадриле, када није могао да извуче авион, командант Ђурић није желео жив терористима у руке, већ се заједно са авионом обрушио на непријатеља.
– Два дана се водио као нестао – испричала је његова супруга Биљана новинарима касније.
Потпуковник Ђурић је посмртно одликован и унапређен у чин пуковника. Живота Ђурић сахрањен је у родном Параћину.
После недељу дана од погибије пилота Ђурића више није било потребе за ангажовањем јуришне авијације, јер с у њихови напади потпуно дезорганизовали терористе. Такође пилоти 98. ловачко бомбардерског пука никада у ниједној акцији нису дејствовали по цивилним објектима, нити проузроковали смрт цивила.
После погибија пуковника Животе Ђурића ниједан пилот који је учествовао у акцији напада на терористе није рањен нити је погинуо.