(Из репринта књиге “У мучилишту – паклу Јасеновац” Ђорђа Милише, Политика, Београд, 1991, а на основу фототипског ауторовог издања, Загреб, 1945.)
Хијерархија пакла Јасеновца била је састављена од највећих крволока – узора свих око себе убица и кољача, сталних помагача.
Крволоци су уједно сачињавали управу самог пакла и у њем сви, осим Лубурића, боравили.
Само потреба још више крви мијењала их с положаја.
Помагачи, сакупљени са свију страна, нису претстављали поједине слојеве или крајеве саме земље, већ њену укупност. Најбројније је била заступана Херцеговина, затим Далмација, па Босна, Лика и све мање до Славоније, а најмање ужа Хрватска. Тих је било доста у Загребу, а из осталих крајева лако је било наћи по којег кољача.
Примитивни крајеви, откуда су углавном ницали кољачи и њихови помагачи, најзначајнији је пут за откриће велика потока људске крви, који је само незнањем водио све даље – паклу, и у њем гробљу најсвјетлијих синова земље и најбоље браће…
Уз примитивност и незнање, важан је и трећи фактор, а то је ум, па и сам интелекат, у служби лажи и мрака, тим и сам често такав…
Крвници-убице-кољачи или управа пакла:
Макс Лубурић: емигрантски натпоручник и све даље до генерала, заповједник цјелокупне усташке обране и повјереник свих логора.
Ивица Матковић, натпоручник, затим сатник, замјеник Лубурића.
Љубо Милош: поручник, затим натпоручник, заповједник свих логора са сједиштем у паклу.
Мајсторовић-фра Филиповић: натпоручник, свећеник, заповједник самог пакла.
Јеролим Маричић: заставник, затим поручник, заповједник дубине пакла – ИИИ. ц (простор ограђен жицом у који су смјештани заточеници одмах по довођењу у логор, одатле су одлазили на рад, ту су се одвијала најасвирепија и најстрашнија мучења, убијања, клања, а већина заточеника ту је остајала до краја живота – нап. И. Б.).
Инг. Хинко Доминик Пичили: посљедњи чин пуковник, заповједник радне службе у паклу.
Главни помагачи:
Драго Гашпаровић, водник, звани „Бонзо“. Страх и трепет свих заточеника. Извршилац најстрашнијих мучења у логорском затвору и мјесецима кољач у Градини.
Динко Шакић, заставник, мучитељ, убица и кољач у Градини.
Маринко Полић, кољач у Градини.
Алага Зулкић, водник, заповједник пилане. Убица, те страшни мучитељ тољагом и жељезном биковачом.
Анте Зринушић, водник, заповједник грађевинске групе. Извршилац посебних убистава, скопћаних с потешкоћама.
Славко Лисац, заставник, прикрити мучитељ.
Никола Хирсцхбергер (Хиршбергер – нап. И. Б.), шофер. Тежи мучитељ батинама.
Осим споменутих, још су постојали многи помагачи, међу којима усташки агенти-заточеници, и још обични војничари, пратиоци, чувари и надзиратељи рада насипа. Под њиховим кундацима и батинама пало је на хиљаде заточеника при самом раду, и на истом мјесту затрпани у најкрвавијем насипу свијета…
Сви овдје изнешени претстављали су управу и помагаче им од почетка оснивања и даље концентрације. Касније, заповједници пакла, уз бројне своје помагаче, били су: Никола Гађић, Мирко Слишковић, Ивица Бркљарић, Динко Шакић и посљедњи инг. Пичили – сви на висини јединог задатка – убијање, и циља – што веће мучење и тамањивање заточеника…
Интермагазин.рс И. Брезац
