Иако је од после мајског преврата и доласка Kарађорђевића химна била промењена, и сам Kраљ Петар је схватио да је Боже правде најмилозвучнија нумера у коју су уткане саме вредности овог народа, те је већ 1909. године поново ову нумеру прогласио химном Србије!
Један од главних симбола Србије, химна “Боже правде”, од 2006. године поново је постала званично обележје наше државе, а њен настанак датира још с краја 19. века.
Наиме, сам почетак текста наше химне је завршетак драмске представе “Маркова сабља”, премијерно одигране 10. августа 1872. године у част пунолетства једног српског монарха.
После атентата на Kнеза Михаила, власт је преузело намесништво, до 18. рођендана наследника, Милана Обреновића, који је био малолетан, а због чије прославе је и по први пут изведена представа Маркова сабља. Деценију касније, аутори су мало изменили тексти и створили “Боже правде”, која је тада постала химна Kраљевине Србије.
Текст је створио Јован Ђорђевић, инспирисан сатиричном “Народном химном” песника Јована Јовановића Змаја, а композитор је био Даворин Јенко.
Иако је од после мајског преврата и доласка Kарађорђевића химна била промењена, и сам Kраљ Петар је схватио да је Боже правде најмилозвучнија нумера у коју су уткане саме вредности овог народа, те је већ 1909. године поново ову нумеру прогласио химном Србије.
Представа “Маркова сабља” постала је толико популарна, да се изводила и годинама касније, а овако гласе стихови са њеног самог епилога, уткани у шињел тренутне српске химне, Боже правде:
“Боже правде ти што спасе
од пропасти до сад нас!
Чуј и одсад наше гласе
и од сад нам буди спас!
Моћном руком води брани
будућности српске брод;
Боже спаси Боже Храни
Српске земље српски род!
Једна воља да задахне
сложна срца Боже дај!
Па да српству зора сване,
дугој беди дође крај!
Да нам сину лепши дани,
да слободе сазре плод;
Боже спаси, Боже храни
Српски народ српски род!