Отворено писмо иницијативе „Ми знамо ко смо“ Влади Црне Горе преносимо у целости:

У својој јучерашњој изјави, приликом давања интервјуа за ТВ Пљевља, предсједник Владе Црне Горе, проф. др Здравко Кривокапић, истакао је, између осталог, да ће се Попис ставновништва тешко одржати ове године јер за то треба доста припреме, уз, из угла позитивне законске регулативе, европских упоредних стандарда и праксе, ирелевантну опаску да у Црној Гори „(…) људе само интересује ко је које вјере и нације“. НВО „Ми знамо ко смо“, као дио цивилног сектора, са којим је, у складу са својим прокламованим демократским опредјељењем, Влада Црне Горе дужна да води константан и инклузиван дијалог, овим поводом снажно апелује на Владу и њеног Првог министра да јуче изнијети став ревидирају и хитно приступе финализацији припрема, како би се планирани попис становништва, који је уједно и законска обавеза, неизоставно одржао ове године.

У прилог овом ставу желимо да истакнемо још неколико важних правнополитичких аргумената који указују на сву неутемељеност става који је јуче предочио премијер Црне Горе. Најприје, аргумент Предсједника Владе како је неодржавање пописа ове године условљено изостанком довољно добре припреме: желимо да поставимо питање одговорности Владе, тачније ресорног Министра, задуженог за финансије и социјално старање, у чијој је надлежности била припрема Пописа становништва, за недовољну ефикасност по питању које је и сам премијер, сасвим исправно, својевремено окарактерисао као једно од најважнијих приоритета нове власти. С друге стране, из овог дијела изјаве Предсједника Владе остало је нејасно који тачно кораци недостају у томе да се попис становништва, на ваљан и законит начин припреми, те НВО „Ми знамо ко смо“ апелује на премијера да црногорску јавност не оставља на овом свом лаконски изреченом закључку, већ да га подробније елаборира, тим прије што је још фебруару мјесецу ове године (!) Монстат, као надлежни орган државне управе, навео да су све планиране припремне активности у овој фази из њихове надлежности завршене, те да је још тада истакнуто да тачан датум пописа треба да се дефинише Законом о попису који треба да утврди Влада. Сасвим оправдано, стога, испред оног дијела јавности Црне Горе који и даље дијели ранији став Предсједника Владе о неопходности и демократском значају одржавања пописа становништва ове године постављамо питање: зашто такав предлог, упркос припремама које је одрадио Монстат, није утврђен?

Што се тиче политички опредијељеног става прeмијера о томе како у Црној Гори „људе интересује само које су вјере и нације“ желимо да укажемо на неколико спорних аспеката овог дијела изјаве. Најприје, овакав, не нужно нелегитимни политички став, који је изрекао Предсједник Владе Црне Горе, нема утемељења у ранијој домаћој пракси, као ни у позитивноправној регулативи, будући да је, за потребе статистичке обраде података, чему попис становништва служи, податак о етничкој, језичкој и вјерској припадности сасвим сигурно не мање битан од било ког другог податка који се током пописа становништва прикупља. Штавише, ови подаци играју важну улогу у поштовању и примјени, Уставом и законима, гарантованих права припадника мањинских заједница у Црној Гори, како оних индивидуалних, тако и колективних. Такође, подсјећамо да овакав став Предсједника Владе Црне Горе, нема утемељења ни у његовим раније изнијетим ставовима, које је, у његово име, јавности предочио његов тим. Наиме, медијски тим мандатара је својевремено, а поводом иницијативе једног мањег дијела невладиног сектора да се идентитетске пописне одреднице уклоне из будућег пописа примијетио да је „некорисно у овом озбиљном и историјском тренутку тражити рјешења која никада нису предлагана за вријеме владавине ДПСа, тим прије што ће се током наредног пописа грађани напокон моћи изјаснити о свом идентитету, што им нико свјестан значења демократских начела не би смио ускраћивати“. Даље је, сасвим исправно, примијећено да би у супротном Црна Гора представљала риједак изузетак по овом питању у Европи.

И заиста, ниједна земља чланица Европске уније, чијем приступању Предсједник Владе номинално тежи, није, тумачећи Директиву о обради података, то учинила на начин који би наметнуо апсолутну немогућност прикупљања и обраде података о, прије свега етничком, идентитету. Тим прије, дакле, на то није обавезна Црна Гора, а посебно не са позивом на усклађивање са европским вриједностима и праксом, која, иако није унисона, очигледно оставља сасвим довољно простора за спровођење пописа становништва у складу са демократским тежњама већине грађана Црне Горе, који су своје опредjељење у том правцу, између осталог, исказали и дајући повјерење актуелној Влади и њеном Предсједнику. Такође, наведени податак у цjелости деконструише не нужно нелегитимни, али свакако нетачан став Предсједника Владе како интересовање за идентитетска питања постоји само у Црној Гори!

Поред изнијетих правних претпоставки, садржаних како у домаћем праву, тако и у секундарним изворима права Европске уније, ка чијем пуноправном чланству и овај сазив Владе прокламативно тежи, а које упућују на нужност одржавања традиционалног пописа становништва ове године, истовремено деконструишући оба аспекта изјаве Предсједника Владе, НВО „Ми знамо ко смо“ жели, напосљетку, али никако мање битно, још једанпут да подцрта неподијељени став који по овом питању дијели онај већински дио јавности Црне Горе који је најзаслужнији за цио прошлогодишњи, слободарски и демократски литијски покрет који је свој врхунац имао у демократској побједи 30. августа, па тиме и за све оно што је из те побједе и у погледу кадровских рјешења у извршној власти проистекло. Попис становништва је, уз измјене Закона о слободи вјероисповјести, потписивање Темељног уговора са СПЦ, сређивање бирачког списка, измјене Закона о држављанству итд. био и остао један од кључних захтјева и легитимних очекивања свих грађана којима су, освједочено, демократске вриједности на срцу. Неудовољавање том захтјеву од стране Владе, чији је Предсједник, као што смо видјели, био потпуно свјестан његове важности и демократског значаја, довело би под знак питања, не више само поштовање изборне воље сопствених бирача од стране Владе Црне Горе, већ и искреност њене окренутости ка неопходном убрзању демократизације и помирења Црне Горе.

Leave a Reply