ТО што је пет држава спремно да повуче одлуку о признавању Косова и посебно чврст став Каира да поштује наш територијални интегритет, спустило је рампу за покушаје Приштине да постане члан кључних међународних организација попут Унеска и Интерпола, док је столица у Уједињеним нацијама у овом тренутку за косовске Албанце недостижни сан.
Поруке које је у Београду послао египатски председник Абдел Фатах ел Сиси и парафирање декларације о стратешком партнерству двеју држава, дошле су као „хладан туш“ на велике амбиције владе Аљбина Куртија да ће направити још неки корак у правцу заокруживања независности лажне државе.
С обзиром на утицај Египта у афричком и арапском свету, потез Ел Сисијеве власти да замрзне одлуку о признавању Косова (донету од стране бившег режима Мохамеда Морсија, односно „Муслиманске браће), сигурно ће утицати и на друге државе да преиспитају одлуку о признавању Косова.
За сада ноте држава које желе да преиначе одлуку о признавању Косова Београд држи „у фиоци“, али је спреман да их активира уколико Приштина агресивније крене у „освајање“ међународних организација.
Приштина је недавно одустала од аплицирања за чланство Косова у Интерполу, јер им је претио дебакл на гласању на Генералној скупштини ове организације у октобру у Индији.
Неславна је била и Куртијева авантура отварања врата Савета Европе, у мају ове године.
Каријерни дипломата Зоран Миливојевић подсећа за „Новости“ да, од када је Ел Сиси дошао на власт, Египат „на папиру“ признаје Косово, али ништа не чини у том правцу:
– Велика је ствар што је египатски председник то сада јавно појаснио. Залагање Србије на отпризнавању показује да пројекат независности Косова није успео. Приштина ни после скоро деценију и по не може да се верификује на међународној сцени. Показало се да су аргументи Србије – Резолуција 1244 Савета безбедности и статус КиМ као протектората УН – чврсти и да све више на међународној сцени добијају на значају и ефикасности. Све више земаља преиспитује свој став око признавања Косова и тешко је да поново дође до неког таласа признавања који се десио у првим годинама, када је велики број земаља то учинио под притиском Америке и других западних центара моћи, не улазећи у стварно стање.
Миливојевић указује да половина држава Африке већ не признаје Косово, а позиција Каира сигурно ће имати одјека и у Арпској лиги, где још две велике земље, Сирија и Иран, не признају лажну државу.
– Треба имати у виду да и медитеранске државе северне Африке такође не признају Косово – Тунис, Мароко, Алжир. Тај „фронт“ сада јача и став Египта може да буде одлучујући за неке земље које преиспитују позиције око КиМ. То је нарочито важно и због земаља Залива, Уједињених Арапских Емирата и Саудијске Арабије, које су раније чврсто стајале на позицији признавања, али се ту ствари мењају. Пуно држава у том преиспитивању ставова око Косова има и свој интерес, препознају да је неопходно да се залажу за поштовање међународног права, суверенитета и територијалног интегритета, јер и саме могу да дођу у сличан проблем.
Политички аналитичар Драгомир Анђелковић каже, за „Новости“, да се садашња египатска власт оградила од одлука претходне, није поништила признавање због континуитета државне политике, али је јасно ставила до знања да ће се понашати према Косову као да није држава:
– Неће лобирати за Приштину у арапском свету, што је за нас врло значајно, неће ни на који други начин развијати односе са Косовом. Отпризнавања и позиција Каира нису препрека да Приштина покуша да постане члан међународних организација, али јесу да оствари већи резултат у арапском свету или међу исламским државама, где Египат има „тежину“. Могуће је да ће, како се буду развијали наши односи и како буде слабила америчка доминација због дешавања у Украјини, и Египат на крају одлучити да потпуно опозове признавање. Ово је свакако добар показатељ и другим земљама које су под притиском САД признале Косово, да не лобирају за њега.
ПРЕВАГА НА ИСТ РИВЕРУ
СА 19 држава које су претходних година преиначиле одлуку о Косову и пет држава које су спремне да повуку признавање независности, однос снага на Ист Риверу сада је значајно у нашу корист. Од 193 чланице Уједињених нација, број оних које су уз Приштину пао је на 88, док 105 земаља Косово не признаје или не гласа за њега у међународним организацијама.
БЛОКИРАНО ПАРТНЕРСТВО ЗА МИР
ПРИШТИНА је у више наврата најављивала апликацију и за чланство у Партнерству за мир НАТО, али су мале шансе да ће се после неуспеха у Савету Европе и Интерполу одлучити на овај корак. За пријем нове чланице у НАТО морају да се сложе све државе, а четири из ЕУ – Шпанија, Румунија, Грчка и Словачка нису признале једнострано проглашену независност. Иако се на њих врши непрестан притисак да ту позицију промене, поготово од избијања украјинско-руског сукоба, из ових земаља стижу поруке да се то неће догодити.