Да је неким чудом честити Владика Раде јуче васкрсао, брзо би разумео и прихватио сва чуда модерног света, али оно што сигурно не би могао да схвати и прихвати јесте тужна чињеница да је његово честито племе могло изнедрити некога као што је Миодраг Давидовић „Дака“.
Брозов послушни финансијски руководилац из никшићке железаре, деведесетих година постао је први полицајац Никшића, а као „велики“ Србин прихватио се и функције министра трговине САО Херцеговине. За време његовог мандата на функцији начелника никшићке полиције настали су по злу чувени никшићки криминални кланови познати као „кварташи“.
Забележено је да је, уз челну функцију у полицији и политичку у оквиру тадашње САО Херцеговина, паралелно отпочео рад на стварању приватне империје кроз контролу трговине нафтним дериватима, алкохолом и цигаретама.
Политички, вагајући ко ће изаћи као победник из надолазећег сукоба на релацији Момир Булатовић – Мило Ђукановић, прво је 1997. године стао на страну Булатовића. Потом, 2002. године, увидевши да се „кладио“ на погрешног, „мења ћурак наопако“ и своје финансије и криминалне везе ставља на располагање Ђукановићу.
Прво издавши свог пријатеља Булатовића, Давидовић потом, по други пут, издаје и своју државу, активно се ставивши у функцију Ђукановићевог плана за разбијање и конфедерализацију СР Југославије.
Када је схватио да га је Ђукановић искористио и изиграо, те да нема ништа од „заслуга за народ“ у самосталној, Миловој Црној Гори, Давидовић одлази у Србију, где живи пуних седам година, као у својој држави, а на рачун тајкуна Мирослава Мишковића. У том периоду (2015 – 2016) успоставља интензивне односе са експонентима Путинове „Јединствене Русије“ (попут посланика Думе, Сергеја Железњака), са којима је друговао по београдским ресторанима.
Први повратак у Црну Гору прошао је неславно. Црногорски криминални миље се променио док се Давидовић бавио „високом“ политиком, „србовањем“ и „русофилством“ у Београду. У међувремену, Брано Мићуновић постао је „дон“, прави господар живота и смрти у Црној Гори, а Давидовић, који то, очито, није одмах разумео, неславно је прошао у покушају повратка на криминални „трон“. Након што је брутално претучен од стане Бранових људи, био је принуђен да буквално побегне из Никшића. Наравно, где друго до у „мајку Србију“, и право у Мишковићев „Crown Plaza“ хотел.
У Београду, мислећи да је заштићен у удобној хотелској фотељи, почиње поново да „србује“. Грехе покушава да спере изградњом и ктиторством манастира Светог Саве у родном граду.
Како то обично бива у сличним ситуацијама, када су његови прави господари и послодавци из црногорске УДБ-е увидели да је Давидовић на путу да се отргне њиховој контроли, упозорили су га да смањи „србовање“. Упозорење је било брутално и замало фатално.
Пошто је преживео покушај убиства у београдском хотелу „Crown Plaza“, Давидовића су његови налогодавци „вратили на фабрика подешавања“, након чега је поново позван да се врати у Црну Гору, јер је УДБ-и потребно ново „мешање карата“.
И баш то „мешање“ карата од стране Давидовића изнедрило је Јуду у редовима патриотског корпуса у Црној Гори, оличеног у лику и делу Здравка Кривокапића.
И гле чуда. На данашњи дан Давидовић кадрира у црногорској УДБ-и, као и у министарствима, са циљем да направи непрекидан шверцерски континуитет бивше власти и на тај начин стекне додатна финансијска средства. У томе често координира потезе са онима који су га направили, „Господаром из Сплендида“ и „Расточким војводом“.
Он очекује да преузме послове клана „Grand“, те да му се од стране Милана Роћена и Зорана Лазовића додели титула великог шефа коју је заслужио својим преданим радом, јер све њих повезује једна заједничка ствар: „Све за новац, а новац ни за шта“.
Све су смислили, али су заборавили једно. Народ каже: „Заклела се земља рају да се сваке тајне знају“. Убрзо ће то схватити сви ови однарођени Никшићани, који су најмање мислили на просперитет свог родног града, а потом и завршити на сметлишту историје.
ПС: Шта мислите, хоће ли Давидовић поново одустати од избора, као пре четири године када је, по налогу Ђукановића, у последњи час, издао и одустао да стане на чело опозиције, чиме је тадашња опозиција била онемогућена да учествује на изборима? Неће, можете се кладити у то. Овога пута налози су другачији…