Како трговински рат са Кином није дао очекиване резултате, Американци су доношењем Закона о „Заштити људских права и демократије у Хонгконгу“ започели политички рат са Пекингом, настојећи да створе преседан и покажу да поступци Кине према Хонгконгу носе ауторитарни карактер.

Према мишљењу експерта, Кина је прагматичан играч, чији су приоритет трговински, индустријски и привредни споразуми са другим земљама. Пекинг никада у међународним односима није користио хуманитарну и политичку реторику, али се спектар могућих одговора шири са растом провокација са америчке стране.

Кина не уводи санкције

„Кина у овом случају може одговорити не само увођењем контрасанкција САД, већ може искористити и хуманитарни аспект, тако што ће показати да САД саме нарушавају људска права, како на територији других земаља, тако и на својој територији, мешају се у унутрашња питања и подржавају терористичке и криминалне групе“, каже политиколог са Института новог друштва Владимир Кирејев.

Он скреће пажњу да би ово био нетипичан поступак за кинеску спољну политику, која већ деценијама одбија да користи политичке, идеолошке и хуманитарне аргументе у међународној политици.

Сергеј Судаков са Академије војних наука, објашњава да су САД створиле свој модел демократије, који желе да наметну целом свету. У њиховом вредносном систему државе се деле на демократске и ауторитарне, али појавиле су се и државе које се могу означити као „такозване демократије“, где спада и Хонгконг, о чијој судбини и „истинској демократији“ амерички председник Доналд Трамп не брине, јер је заузет стварањем негативног имиџа Кине.

САД економски зависе од Кине

„Трамп схвата да губи трговински рат са Кином и зато настоји да покрене нови тип рата — политички рат, чији је циљ да покаже да Пекинг није пожељан партнер за Запад, западне вредности и цивилизацију, као и да он користи ауторитарне инструменте у односу са Хонгконгом. Америчком председнику је важно да се супротстави Кини на свим фронтовима — трговинском, политичком и економском“, каже саговорник Спутњика.

Судаков је уверен да Кина неће политички реаговати, већ да ће мере бити првенствено усмерене на економију и трговину, кроз увођење додатних царина на одређену робу.

„Кинези схватају да треба играти ону игру у којој си добар, а за њих је то економија. САД економски зависе од Кине, а политичка сфера остаје америчка предност. Пекинг неће покушати да политичким инструментима обузда Вашингтон, јер је то немогуће. Власти у Пекингу схватају да је Америка ’светски законодавни орган‘ и да је најпогодније нанети економску штету. У том контексту, постоји могућност да Кина започне ’велики трговински рат‘“, објашњава Судаков.

Амерички гласачи гласају новчаником

Коментаришући ефекте које овај Закон о „Заштити људских права и демократије у Хонгконгу“ може имати на САД, експерт истиче да велики број америчких бирача гласа за „концепцију доброг живота“, која директно зависи од робе и услуга које се производе у Кини. Ако овај амерички потез изазове велико незадовољство код америчких грађана, постоји могућност да се оваква политика коригује.

„Ако Трамп осети да нешто представља претњу његовој изборној кампањи, он ће брзо променити свој политички курс. Реч је о томе да америчко друштво уопште не интересује шта се дешава ван територије САД, где се ратује и где људи гину. Просечан Американац брине само о својој судбини и гласа новчаником“, рекао је Судаков.

Трговински рат између САД и Кине се води у позадини дубљег сукоба за формирање новог светског поретка, где Вашингтон настоји да сачува своје позиције, а Пекинг да заузме прво место.

Владимир Кирејев сматра да овај закон представља још један механизам притиска на Кину, како би она своју пажњу усмерила на унутрашње проблеме и смањила утицај на светској арени, а самим тим и била отворенија за преговоре са САД.

Лена Милојевић

Advertisements

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here