Овако је често изгледало моје јутро током одбране наших светиња, али и борбе против тиранског режима Мила Ђукановића.

Умјесто аларма будио звук полијске мотороле, а мој први јутарњи поглед који ми је по навици био уперен након сна у икону пресвете Богородице замијењен је погледом на полицијску значку.

Умјесто читања јутарњег молитвеног правила читао сам налог за лишавање слободе, а умјесто одласка својим аутом одвозило ме ауто полиције.

И све то само зато што сам Србин, што сам бранио своје светиње, и што нисам могао да трпим неправду тадашњег владајућег режима.

И коначно 30-ог августа смо остварили дуго очекану побједу, ослободили се ланаца и окова и потукли Ђукановића. И таман помислим да је то – то да су времена неправде и тираније над српским народом у ЦГ отишла у заборав, да сам се коначно ослободио: протеста, хапшења, притвора, мајчиних суза због истога, стреса, плаћања новчаних казни..

А ОНДА: хапшење на Богојављање, нови позиви за суђења, новчане казне које свакодневно пристижу, па и пријетње… Све ме то учврстило у ставу да још нисмо добили толико сањану слободу.

Зато идемо сад још паметније, храбрије и јаче, до коначне побједе, јер одбранили смо светиње али не и Црну Гору!

Кристијан Којичић је предсједник и оснивач покрета „св.Јован Владимир“ у Црној Гори.
Као и један од момака који је у част одбране светиња ишао пјешке од Београда до Подгорице.
Млади је Телог, а тренутно се раме уз раме са Владиславом Дајковићем бори у Никшићу.

Извор: Националист

--

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here