Хрватски историчар Горан Шарић објавио је на својој Фејсбук страници текст о изборима у Црној Гори и посебно, до детаља, изнео све грешке Мила Ђукановића током владавине дуге три деценије. Све је преживео, али удар на Цркву није, Шарић објашњава зашто.

Hrvatski istoričar Šarić: Kosovo je zaliveno krvlju srpskih heroja - ИН4С

Шарићев статус на Фејсбуку Информер преноси без редакцијских интервенција:

Жабљак, 2020. година, ноћ пред Бадњи дан, снијег пада, не стаје, али не стаје ни колона вјерника која кроз мећаву носи крст и пјева „Тамо далеко“. Тада сам био сигуран, Миловом режиму дани су одбројани. 2600 година раније, Набукодоносор владао је првим великим свјетским царством – Бабилоном. Набукодоносор је побједио Египћане, Жидове, Ските, Kимеријце, градио висеће вртове, храмове, зидове и луке. Био је најмоћнији човјек на земљи, али Бог је имао поруку за њега: „Вагао сам твој карактер и нашао сам да је лакши од ништа.“ Милов карактер је још лакши од Набукодоносоровог. Велики цар скупо је платио своју невјеру, скренуо је са ума и побјегао у дивљину, где је живео као звјер. Диктатори по правилу свој политички пад не могу преживјети.

Хоће ли милогорска нација преживјети пад Мила? Народ који је дао Никца од Ровина, хероја о којем би Американци да га имају снимали серијал филмова (или Бриртанци који су о Србину Душку Попову тзв. агенту 007 снимили 25 филмова), доживио је да му Еди Рама даје упуте за кога да гласа. Мада је то избор пред сваким Црногорцем, да сам одлучи: је ли попут својих предака елитни Србин или Албанац који говори српски?!

Тко је срушио Мила Ђукановића? Милу нису срушили ни израелске рекламне мегакорпорације, њихови високобуџетни спотови колико год добри били нису били довољни да најдуговјечији еуропски диктатор падне са власти на предпосљедњим изборима. Није га успио сруштити ни руски капитали, бахати руски милионери који испијају прескупе шампањце на брду изнад Будве нису спремни посегнути у џеп толико дубоко, колико Мило да остане на власти. Поготово га нису срушили ни рушили пензионирани командант жандармерије тешко болестан од рака, једна баба и неколико клинаца који су од Миловог режима осуђени за “државни удар”. Оптужити српску службу да стоји иза тог удара било би гротескно, јер још није сигурно ни да је БИА уопће српска служба, па је онда прст кривице уперен у Русе, иако је Мило добро знао да кад би га ГРУ хтио срушити, била би довољна једна шалица руског чаја да се Мило “сруши”.

И док се цијела Еуропа борила са пандемијом короне, затврала кафиће, тржне центре, школе и факултете, уводила забране кретања и окупљања више од троје људи на једном мјесту, у Црној Гори из дана у дан одвијале су се масовне литије, десетине тисућа људи раме уз раме, причешћивали су се из исте кашичице… И за све вријеме док су литије трајале Црна Гора је била једина земља са нула заражених. Kолико год да је Милов режим хтио да забрани литије, из дана у дана Црна Гора је пркосила цијелом свијету. Само су се на њеним улицама окупљале стотине тисућа људи и само је она имала нула позитивних на корону.

Мило је преживио гранатирање Дубровника и аверзију на шах, потпуни обрат из српског националиста до Црногорца по Ђиласовом кроју (када је Булатовић одбио понуду запада да буде Мило прије Миле). Преживио је талијанске оптужнице за шверц цигарета, ликвидације Александра Пејановића и Саше Марковића (нека им је вјечна слава) признање Kосова, улазак у НАТО, притиске приликом националног изјашњавања, непостојеће државне ударе, измишљање новог језика (за чије је креирање позвао хрватске лингвисте, освједочене идиоте који “доказујући” да српски и хрватски нису исти језик тврде да кад Србин и Хрват кажу мајка, не мисле на исто), прекрајање уџбеника, маргинализирање Његоша, санкције Русији, дружење са Ротшилдом….

Бескрајна је листа његових свињарија. Али једно ни тај бескичмени камелеон није успио. За вријеме његове владавине која ће остати најцрња мрља у повијести Црне Горе, прво се обрачунао са српским коријенима, па са Његошевим насљеђем, онда је прекинуо стољетно пријатељство и савезништво са Русијом, и на крају му је остало само једно – да удари на Бога. Баш тај тренутак у којем је дирнуо у светиње, био је његов крај. То нек буде порука како властодржцима у Србији, тако и Српској православној цркви. Српска црква да буде свјесна своје одговорности, а власти да схвати да постоје ствари са којима се не тргује, које се не дијеле, које се не продају ни предају. Са мајком се не игра, са Kосовом се не погађа.

Молитва је најбржа брзина у свемиру, кад молимо, у трен ока смо испред Божјег пријестоља. Света Хилдегард из Бигена описала је молитву као „удисај и издисај једног даха универзума“! Молитва је фини плес душе, али има невјеројатну снагу! Човјек који је годинама водио ФБИ означио је молитву као „највећу снага једне нације“. Литије у Црној Гори потрдиле су те ријечи.

Борба још увијек траје. И даље ће глобалисти плашити Еуропу са Русијом, а јужне Славене са Србијом. Али једини спас за за еуропске државе је Де Голова визија – Еуропа од Атлантика до Урала. Једина нада за све нас јужне Славене је да се држимо заједно, не да нас окрећу против најјачег међу нама, Србије, него да Србија буде Пијемонт и стожер наше еманципације. Србија то може постати једино ако се окрене Богу, онако како је Псламист записао: „Узалуд стражари чувају град, ако га Бог не чува.“ Узладу НАТО чува Мила, кад га не чува Василије Острошки. Срби су данас потпуно обезбожен народ, а Исус нас учи да је просвјетљење једина револуција. Kад се једном зором напуне све цркве у Србији на јутарној литургији, тај дан ће сванути сунце!

Пораз диктатора и издајника, колонијалног управитеља и марионете западњачких господара каоса Мила Ђукановића још једном је доказао – ово није борба система против појединца, један на један, него један (Милов монтенегрински цирксу) на 500 хиљада, односно на разини свијета један (нови свјетски поредак) на 7 милијарди. Они ће ићи до краја. Ићи ћемо и ми!

--

1 KОМЕНТАР

  1. Борба још увијек траје. И даље ће глобалисти плашити Еуропу са Русијом, а јужне Славене са Србијом. Али једини спас за за еуропске државе је Де Голова визија – Еуропа од Атлантика до Урала. Једина нада за све нас јужне Славене је да се држимо заједно, не да нас окрећу против најјачег међу нама, Србије, него да Србија буде Пијемонт и стожер наше еманципације. Србија то може постати једино ако се окрене Богу, онако како је Псламист записао: „Узалуд стражари чувају град, ако га Бог не чува.“ Узладу НАТО чува Мила, кад га не чува Василије Острошки. Срби су данас потпуно обезбожен народ, а Исус нас учи да је просвјетљење једина револуција. Kад се једном зором напуне све цркве у Србији на јутарној литургији, тај дан ће сванути сунце!

Leave a Reply