Данас се навршава 21 година од почетка ваздушних напада НАТО-а на Савезну Републику Југославију (СРЈ).
Напади који су почели 24. марта трајали су 11 недеља, а још није утврђено колико људи је погинуло у њима. Према проценама различитих извора, у њима је погинуло измеду 1.200 и 3.000 људи.

У бомбардовању, које трајало 78 дана, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе.

Ове године, годишњица бомбардовања затиче Србију у ванредном стању, због епидемије корона вируса.

Напади на Југославију почели су 24. марта 1999. нешто пре 20 цасова на основу наређења тадашњег генералног секретара НАТО-а Хавијера Солане, а југословенска влада исте ноћи прогласила је ратно стање.

Акција НАТО-а, коју су Влада СРЈ, али и бројни правни стручњаци назвали агресијом, уследила је после неуспешних преговора о решењу кризе на Kосову у Рамбујеу и Паризу, фебруара и марта 1999. године.

О материјалној штети која је нанета Југославији током бомбардовања изнети су различити подаци. Тадашње власти у Београду процениле су штету на око стотину милијарди долара и затражиле надокнаду од чланица НАТО-а, а групе економиста Г17 штету је проценила на 29,6 милијарди долара. Бомбардовање Југославије окончано је 10. јуна, усвајањем Резолуције 1244 Савета безбедности УН.

Дан раније, 9. јуна, представници Војске Југославије и НАТО-а потписали су у Kуманову Војно-технички споразум којим је прецизирано повлачење снага ВЈ са Kосова и улазак међународних војних трупа.

Јединице ВЈ повукле су се са Kосова након доношења резолуције УН, а прве медународне трупе ушле су на територију Kосова из Македоније већ 12. јуна 1999. године.

То је до тада била највећа операција Алијансе, а највише војника је дошло из Немачке, Француске, Италије и САД.
Велики број земаља из нашег окружења је учествовао у агресији НАТО алијансе на нашу земљу, неке тиме што су омогућиле прелет авионима алијансе, а неке и тиме што су у њиховим земљама биле и базе алијансе из којих су долазили напади на нашу земљу.

Мали број пријатељских земаља и њихових лидера је стао на нашу страну у одбрани правде. Много већи број је био оних који су здушно подржавали нападе алијансе на нашу земљу и нису показали ни трунку емпатије према грађанима земље која је дала јунаке у Првом и Другом светском рату.

Било је и оних попут водитељке Хрватске радио телевизије чије речи не треба никад да заборавимо „А пилотима НАТО желимо ведро небо над Србијом“, речи које су значиле само једно. Пилоти желимо вам ведро небо како бисте могли да уништавате српске школе, болнице, куће, мостове и све друго што сматрате да је потребно.

Никад не смемо заборавити ко је направио Јасеновац и Јадовно, а кога смо ми примили у заједничку државају након Првог светског рата када смо били највећи морални и војни победници рата у целом свету. Не смемо заборавити да смо стварањем Kраљевине Срба, Хрвата и Словенаца ми тиме помогли стварање Хватске државе која никад није ни постојала пре тога. Не смемо заборавити ни како су нам вратили 1941, а ни 1991. године.
Најбитније је да не заборавимо нашу историју, јер је историја учитељица живота.

--

Leave a Reply