Папа Фрања, поглавар Римокатоличке цркве, одлучио је да отвори тајну архиву Ватикана о папи Пију XII, који је на овој функцији био у време Другог светског рата.

У тој архиви, како се претпоставља, налазе се и докази о улози кардинала Алојзија Степинца у усташким злочинцима.

Најава папе Фрање, који је рекао да ће поверљиви списи бити доступни јавности од 2. марта 2020.године, озбиљно је уплашила хрватску јавност. Како преносе загребачки медији, тамошњи званичници и кардинали страхују да ће се у архивама наћи и докази да је кардинал Алојзије Степинац био саучесник у усташким злочинима.

То би могло спречити иницијативу хрватских верских поглавара да се Степинац прогласи за свеца!

Ништа не кријемо

Према речима папе Фрање, архиве ће бити отворене већ следеће године јер нема страха од њиховог садржаја.

– Одлучио сам да отворим архивска документа о Пију XII, папи из периода Другог светског рата. Црква се не плаши историје и запосленима у Тајној архиви Ватикана казао сам да ће документа из Пијевог понтификата од 1939. до 1958. године постати доступна научницима од 2. марта 2020. године – поручио је папа Фрања.

Историчар Немања Старовић, коментаришући ове наводе, каже да је улога Католичке цркве у Хрватској током Другог светског рата нама Србима добро позната, али да ће сада са њом коначно бити упозната и светска јавност.

– На стотине католичких свештеника и редовника директно су учествовали у најмонструознијим злочинима над Србима, Јеврејима и Ромима, док се Римокатоличка црква ставила у функцију геноцидне политике усташке власти. Деловање Католичке цркве у НДХ, која је уз квинслишку владу Словачке представљала “најкатоличкији” режим Хитлерове Европе, оставило је неизбрисив жиг срамоте на образу Ватикана. Међутим, велики значај отварања архива лежи у томе што ће нам постати доступни бројни документи чију доказну снагу неће моћи да оспоре хрватске власти и загребачки Каптол – истиче Старовић.

Историчар Саша Адамовић оцењује да је одлука папе Фрање добродошла, али да очекивања не би требало да буду препрека.

– Државе, па тако и Ватикан своје архиве, отварају постепено и врло селективно. Највероватније ће у прво време приступ имати само одабрани истраживачи – каже Адамовић.

Са друге стране, о политици Ватикана за време папе Пија XII већ су писане студије и снимани бројни документарни филмови – подвлачи он.

Добра вест

Иван Костић, члан Одбора за Србе у региону, наглашава да ово може бити добра вест.

– Дај Боже да Ватикан пристане да објективно сагледа улогу Католичке цркве за време Другог светског рата. Ипак, сумњам да ће бити потпуно тарнспатрентни јер би испливали бројни докази о везама Католичке цркве у Хрватској са врхом НДХ, што је и довело до Јасеновца и геноцида над Србима, Јеврејима и ромима – закључује Костић.