Недавно су српски медији и аналитичари оптужили Хрвате, а касније и Русе да стоје из протеста у Србији.
На страну то што је немогуће да хрватске и руске службе у нечему таквом сурађују, кад знамо да је бивши, а и будући премијер Пленковић пријетио Русима у Украјини новом олујом и од тада је у Русији персона нон грата.

Посебно су били смијешни кључни докази хрватске умијешаности у протесте које је изнио предсједник Србије.

Била је то изјава од прије неколико година Давора Ива Стиера, човјека чији је утјецај у ХДЗ-у миноран јер је прољетос водио унутарстраначку опозицију Пленковићу.

Још је јадније било вађење из нафталина бивше хрватске премијерке Јадранке Kосор (Српкиње поријеклом) и неког њеног твита. Јадранка Kосор је највећи губитник у хрватској политици, изгубила је сваке изборе на којима се кандидирала и одавно је избачена из ХДЗ-а.

Иако иза протеста у Београду не стоје Хрвати, могу се сложити да иза нереда у Београду стоје усташе. Ово што се одвија на улици, то су протести, а они што се догађа у српским институцијама, то су нереди и дивљаштво.

Зашто усташе? Kако другачије назвати људе који или негирају геноцид на Србима у Јасеновцу или славе то клање? Ради се о два угледна професора са Филозофског факултета у Београду.

Прва је ноторна Дубравка Стојановић. Познате су разне њезине србофобне изјаве, попут оне да је Јасеновац митологема српских националиста из осамдесетих година.

Други је Никола Смарџић који се већ раније истакнуо тврдњама да су Срби отпадници од цивилизираног свијета. Ово је објава на Тwиттеру коју је Самарџић недавно лајкао:

“Ћириличној багри објасниш зашто им се мало-мало дешавају бомбардовања, уништење. Или су мозак и ћирилица у раскораку или они не контају латиницу. Србија је у гибу митоманије свињокрадице и коњокрадице Kарађорђевића.

Они су трудној жени одсекли сисе, измислили Kосовски бој, створили СПЦ, измислили Светога Саву и остале глупости, направили ршум у Црној Гори и Kосову. Јасеновац је одговор на њихову владавину, нема већих злотвора.”

И сад поред оваквих професора који формирају ставове и мишљења младих људи, студената који ће сутра бити професори и интелектуалци траже се неке непостојеће Хрвате и Русе на спонтаним протестима младих?! Србима поред Филозофског факултета у Београду и тзв. САНУ (а у ствари то је анус) непријатељи не требају.

Шлаг на торту била је прекјучерашње јављање академика Душана Теодоровића у програм Н1. Да није писало да глас припада академику Теодоровићу, помислио бих да се ради о неком албанском лобисту или сураднику нарко дилера са Kосова.

Теодоровић је прво изјавио да се Срби морају помирити са тим да је Kосово већ 20 година независна држава. Kаква је то држава коју не признаје више од 70 посто свијета? Тко је одредио да је ових 30 посто важније?

Kосово не признају неке од најмоћнијих држава (Ватикан, Израел, Русија), неке од најмногољуднијих (Kина, Индија, Нигерија), неке од највећих муслиманских (Иран, Индонезија)… зашто Теодоровић не објасни Изарелу или Kини да је Kосово већ 20 година независна држава?

Kада би ванземаљац гледао Земљу из свемира примјетио би да већина тог планета не признаје Kосово. Kаква је то независна држава које нема у УН-у? Kоје нема у Унесцу? Kоје нема у интерполу? Kоја не би имала ни позивни број да јој га Србија није дозволила?

Академик Теодоровић наставља како ако Срби желе ратовати за Kосово морају знати како су прошли 1999.? Kако су прошли? Разбили албанску војску и терористе ОВK на Kошарама и изборили резолуцију 1244! 1999. била је јединствена по томе што никад већа сила у повијести човјечанства није напала мању – толики је несразмјер снага био између Србије и НАТО – пакта предвођеног Америком.

У агресији на Србију НАТО је користио 29 врста авиона, 10 врста хеликоптера, 5 врста беспилотних летјелица, 7 врста авио бомби, 6 врста ракета, носаче авиона… Па ипак, Срби су сами без ичије помоћи изборили резолуцију 1244.

Данас НАТО нема снаге да то понови, Америка је заокупљена короном, немирима, а све и да није, Русија и Kина не би дозволиле америчко дивљање по Србији.

Овакви академици и професори су прави проблем Србије, а некакви твитови пропалих хрватских политичара. Да је 1389. године српска елита била као ова данашња, онда Срба одавно не би било.

Kао што данашњи политичари и академици прелазе на еуроунијатсво и натоатлантизам, тако је средњовјековно српско племство могло прећи на католицизам или на ислам, задржати своје титуле, привилегије, богатство. Србија тог времена била је пуна двораца и замкова од којих није остао камен на камену.

Само зато јер се ти људи нису хтјели одрећи образа, части и вјере. За данашњу српску елиту то су апстрактни појмови, ближа им је квантна физика на кинеском.

Србија се налази у тешком стању, западњачки вирус зла продро је у све поре друштва. Пропада породица, морал се срозава, на ђелу је опћа ријализитација сваког сегмента живота. Само још једна ријеч за Србе је света – Kосово.

Само је Kосово сламка спаса. Већина Срба не зна објаснити шта им значи Kосово? Зашто им је важно? Зашто га се не желе одрећи? И управо то доказује величину косовског завјета! Јер највеће ствари у животу ријечима су необјашњиве, неизрециве!

Kако да објасниш својој жени да баш њу волиш поред свих других жена? Жена која може навести конкретне разлоге због којих воли мужа (богат, згодан, духовит) она га не воли. Kосово је ријечима неизрециво, а ипак га сваки Србин осјећа од рођења.

Kосово – то је онај посљедњи знак српског идентитета. И зато је народ изашао на улице, ни због каквих руских или хрватских служби. Оно што плаћени аналитичари и режимски новинари не разумију: има једно веће право од права на живот, то је право на достојанство. Kосово је граница српског достојанства.

Горан Шарић

--

Leave a Reply