Главна тема у Хрватској ових дана је Вуковар, с обзиром на годишњицу ослобођења овог града 18. новембра 1991, односно, како Хрвати то називају, „пада Вуковара“.
И док Хрвати покушавају да прикажу себе као жртве у Вуковару, медијски „пумпају“ измишљотине о свом страдању, права истина о томе како је почео сукоб у овом граду остаје само у сећању оних који нису подложни манипулацијама.
Група активиста ХДЗ, предвођена Гојком Шушком, политичким емигрантом и успешним канадским угоститељом (касније Хрватски министар одбране), пришуњала се Борову Селу и испалила три пројектила „амбруст“. Тада су локални Срби схватили да се морају бранити од припадника фашистичког ХДЗ, који је враћао све симболе некадашње НДХ.
У Борово Село тада долазе и добровољци Српске радикалне странке, те спречавају упад хрватских полицајаца у село. У том нападу, Хрвати су, приликом упада у село, убили Војислава Милића, који је без оружја затечен убијен испред касарне.
После тога, добровољци СРС, њих 16, су се дохватили оружја и победили на стотине наоружаних хрватских полицајаца, које је касније спасавала иста она ЈНА којој о данас говоре све најгоре и на коју су наставили да пуцају.
Стање напетости погоршано је акцијама чланова ХДЗ-а који су нападали српске цивиле и њихову имовину.Такође, хрватске паравојне формације напале су војнике ЈНА у њиховим гарнизонима у Вуковару.
После свега тога, следи борба регуларне ЈНА за ослобођење града од хрватских паравојних формација.
Фашистички приступ хрватских власти поводом случаја Вуковар види се и данас, те је у тој земљи ЕУ строго забрањено говорити о српским жртвама из Вуковара.
