Стефан II Котроманић (1322-1353) наследио је престо свог оца бана Стефана I, успешно поставши један од најмоћнијих владара средњовековне Босне, одмах иза краља Твртка. Мајка му је била Јелисавета, ћерка српског краља Драгутина. Значајно је проширио своју државу (оно што је за Немањиће Милутин, за моћне Котроманиће је Стефан II), и био је уједно први владар државе Босне који је ковао свој новац.

Колико је Босна процветала у баново време сведочи и тврђава Сребреник. Налази се северно од Тузле, где је ономад била жупа Усора.

Тврђава је импозантно смештена на самим литицама и једини начин уласка у њу је преко провалије и дрвеног моста који се налази на суседној стени. Имао је четири куле и омањи дворац, који се налази у цитадели заједно са јаком бранич кулом.

Порекло његовог имена у српском језику је изведено од речи сребро – Ср`брник, како је први пут забележен 1333. године у уговору (Сребреничка повеља) који су закључили бан Босне Стефан II са једне и представници Дубровачке републике са друге стране о уступању Стона, Пељешца, Превлаке и још неких поседа републици у замену за годишњи данак од 500 перпера. Ту се између редова јасно говори које племство тада влада Босном, које Дубровником:

„И зато стављам ја господин бан Стефан своју златну печат, да је вјеровано сваки да зна и види истину. А зато су четири повеље једнаке, а двије латински, а двије српске, а све су печаћене златним печатима“.

Од 1393. године када су га Мађари први пут заузели, па до 1512. када су га Османлије коначно и трајно заузеле, више пута је освајан и опседан. Данас су од некадашње тврђаве остале добро очуване рушевине које се и даље монументално уздижу над околином.

Leave a Reply