Аутор: Џевад ГАЛИЈАШЕВИЋ, „Печат“
КАДА се на украјинском фронту, у бази нацистичког пука „Азов“, завијорила застава нацистичког цвијећа из Живиница у Босни, мало ко је очекивао да ће након овог спектакуларног братимљења босанских исламиста, потомака ратника 13. СС Дивизије и унука Бандериних нациста, у Босну и Херцеговину стићи допис из Русије.
Министарство одбране Русије је путем војног аташеа у Москви уручило властима у БиХ допис у коме им дају на знање да је у Украјину, на ратиште, до данас, дошло 167 држављана БиХ те да се 17 вратило, а 24 лица су погинула.
Тако су млади Бошњаци пожурили да на Украјинском фронту уђу у заједнички строј са нордијском браћом нацистима, па да мало ратују против Руса а мало да пале и цјепају Куран, баш како и приличи правим савезницима.
У догађајима који су крајем априла, избили у Норвешкој чланови екстремно десничарске организације Стоп исламизацији Норвешке (СИАН) су поцијепали примјерак Кур’ана, приведено је десет особа, а уништена су и два полицијска возила.
Провокације екстремних десничара током Рамазана, изазване паљењем примјерка Кур’ана у Данској и Шведској, настављене су у Норвешкој.
Лидер СИАН-а Ларс Торсен (Thorsen) објавио је на друштвеним мрежама да је организовао ову акцију да подржиРасмуса Палудана, лидера данске десничарске странке Страм Курс, који је ових дана у Данској и Шведској организовао сличне акције паљења примјерака Кур’ана.
У општем метежу и великом рату, огласила се и Исламска држава – ИСИЛ позивајући борце на освету због убиства њихових лажних халифа, уз поруку да треба користити руску инвазију на Украјину за напад на Европу – открили су нам из АП–Associiated Press – америчке новинске агенције.
ИЗ вијести коју објављује АП, „дознајемо“ да портпарол ИСИЛ-а Абу Омар ал-Мухаџир у аудио поруци позива на освету за смрт Абу Ибрахима ал-Хашимија ал-Курајшија и Шеика ал-Мухаџира Абу Хамзе ал-Курашјија.
Мухаџир је позвао џихадисте да покрену нападе на Европу, изразивши наду да тај сукоб неће стати док не „изгоре крсташи и распадну се њихови територији“.
Затим се осврнуо и на ситуацију у Израелу и сукобе између израелске војске и полиције са Палестинцима:
„Јерусалем се може ослободити од Јевреја само повратком калифата, а не палестинским устанком“.
На радост босанског панисламског подмлатка и СДА, порука која је стигла до Босне носила је радост сазнања да Исламска држава живи и да је способна да врши нападе.
Иначе, у том сумњивом аудио снимку, који је напрасно нестао са интернет платформи и друштвених мрежа, уочљиво је да се ал-Мухаџир обраћа вјерницима и припадницима Исламске државе стандардним тј. модерним дијелектом арапског језика који се користи углавном на Западу.
У свим ранијим обраћањима и писаним саопштењима ИСИЛ-а, Ал-Каиде, Ал-Нусре, ХТС-а, Хамаса па и других терористичких организација насталих на арапском простору, увијек и искључиво је кориштен Класични арапски дијалект – дијалект заснован на језику објаве, Курана, јер је само он разумљив и прихватљив већини муслимана: Перзијског залива, Магреба те Јеменског и Левантинског дијалекта.
Да ли то САД пријете или само плаше Европу терористичким страшилом као што је ИСИЛ, показаће вријеме пред нама, али ништа од тога у Европи, не може се урадити без Босне.
Да би дјеца џихада из Босне прихватила те идеје фанатика Исламске државе и нордијске нацистичке копилади и била спремна да иду „убијати Русе у Украјини“, претходно је морао Алија Изетбеговић, уз подршку Муслиманског братства, СДА и радикалних исламиста, наметнути увјерење младим фанатизованим муслиманима у БиХ да Ислам на Балкану не треба бити вјерски центар, већ центар политичке моћи и да се као политичка моћ и исламска држава треба прелити по читавој Европи.
Може, наравно мирним или насилним акцијама.
Ширење милитантног исламизма, са локација какве су Авганистан, Ирак, Сирија и Саудијска Арабија, у друге дјелове света какав је Балкан – није било случајно.
Оно је дио комплексног пројекта, доброг организовања и издашног финансирања са НАТО Запада, како би своје геополитичке и финансијске интересе освајали и оружијем екстремне идеологије исламизма и фанатизмом џихада.
У погледу Балкана, само Американци, Британци и Французи су у Босни између 1992. и 1998. потрошили неколико милијарди америчких долара на различите исламистичке организације и њихове активности.
Свакако је за ширење милитантног Ислама била и важна обука нарастајућег броја локалних исламских хоџа са Балкана који су вјешто усмјерени и расути широм блискоисточних универзитетских центара и медреса у којим се проповедају најекстремније интерпретације ислама.
Сви лидери балканских милитантних исламистичких покрета – међу којима су и такви појединци као Нусрет Имамовић, хфз. Мухамед Порча, Неџад Балкан, Билал Боснић, Незим Халиловић-Мудерис, Мирсад Омеровић или косовски имами: Идриз Биљбани, Зекерија Ћазими и Љуљзим Кабаши, који су и хапшени због регрутовања младих џихадиста за сиријски и ирачки џихад – прошли су школовање у земљама Блиског Истока, гдје су учили идеологију милитантног исламизма и остварили везе са многим припадницима покрета глобалног џихада.
Ипак, вјероватно најважнији елемент битан за појаву милитантног исламистичког покрета, јесте постојање бар једне самоникле екстремистичке групе, политичке странке и идеологије, која би пригрлила и усвојила иста идеолошка правила фанатика са Блиског истока, да би их кроз дугу владавину наметнула друштву у цјелини, непримјетно га трујући и одвајајући од Европске цивилизације и идентитета.
Западне, НАТО-земље су подржале овај процес јер су видјеле, на његовој површини, спремност муслимана на Балкану и у Босни, прије свега, да се свакодневно, у реалном животу конфронтирају са комшијама Србима, шаљући тиме поруку о властитој спремности за сукобе и са Руским интересом на Балкану те добродошлим америчко-британским покровитељством и лажном заштитом.
Негдје током овог процеса, суочили смо се на примјеру Босне и Бошњака, да кад се ови елементи међусобно измјешају – резултат буде прави геополитички-обавештајни и безбједносни дебакл, који се јасно открио из прегледа низа босанских веза и директног учешћа у организовању и извршењу напада на куле Свјетског трговинског центра, и оног из 1993. те посебно оног из 2001. године.
Исламистичке штеточине, под командом Алије и СДА, са Младим муслиманима, гурнули су Бошњаке у хаос и неизвјесност, па користећи моћ народне већине унутар власти наметали идеје и погледе на заједницу, на идентитет и историју, по узору на османску Турску или вехабијску Саудијску Арабију.
Зато Срби и Хрвати јавно поручују да не желе бити дио друштва и неорганизоване државе која гуши њихова колективна и појединачна права.
Кога, уопште, у таквом развоју прилика може изненадити, одлазак џихадиста из Босне, на украјинско ратиште?!