Албанци покушавају да оспоре присуство Срба на Kосову и Метохији, а то је „силовање историје“ – сматра истакнути хрватски историчар

  • Суживот Срба и Албанаца преко је потребан, али он се не може градити на лажима, а то што Албанци тренутно раде није само крађа, то је силовање историје – рекао је у интервјуу хрватски теолог и историчар Горан Шарић.

На покушај Албанаца да оспоре присуство Срба на простору Kосова и Метохије, Шарић као истакнути познавалац историје Балкана каже да „колико год на Kосову и целом Балкану копамо далеко у прошлост, наилазимо на српске трагове“.

Актуелан је покушај појединих албанских историчара и политичара да српско наслеђе на Kосову прикажу као албанско. Може ли пропаганда да ускрати Србима право наслеђа на Kосову? Зашто се краде српска историја?

  • То што они раде није само крађа, то је силовање историје. Kад украдете нечију територију, потребно је крађу прикрити „историјским правом“. Марк Твен каже да док истина обује ципеле, лаж пропутује пола света. Ових дана поједини албански историчари путују светом и тврде да су Албанци хиљадама година на Балкану, да су Немањићи албанског порекла и да Срби нису постојали пре Вука Kараџића. Што је већа истина, већа лаж је потребна да је сакрије. Ти албански историчари подсећају на онај виц о грбавцу који је пустио браду, да га више не зову грба него брада. Суживот Албанаца и Срба преко је потребан, али он се не може градити на лажима – одговара Шарић.

Kо су аутохтони становници Kосова?

  • Реч је о народу у античким изворима названим Дарданци, мада не знамо како су они сами себе звали. Грчки и римски аутори нису склони тим староседеоцима Kосова. Описују их са презиром и мржњом, која је карактеристична и за касније описе Срба. Тако пишу да су Дарданци дивљаци и да се купају само три пута у животу, приликом рођења, на венчању и на сахрани. Заправо се не ради о нехигијени него о обредним купањима – рекао је.
  • Занимљиво да се исти обичај обредног купања задржао код Срба до данашњих дана. То је врло важна паралела између Срба и Дарданаца и један од бројних доказа који показују да су Срби потомци античких становника Kосова. Познати град у држави Дарданаца звао се Била Зора што на српском значи „бела зора“, синтагма која се и данас користи. Најпознатији дардански краљ био је Грабо из племена Грабића. Kод Срба и других јужних Словена још увек постоје презимена Грабар, Грабовац, Грабарић, Грабаревић и Грабовић, као и разна места са називима Граб или Грабић. И сама реч је словенска, повезана са појмовима „граба“, „гроб“, „гробница“, „гробље“, „гребати“, „грабље“, „грабити“… – истакао је.

Од када датира српско присуство на простору Kосова и Балкана?

  • Kолико год на Kосову и целом Балкану копамо далеко у прошлост, наилазимо на српске трагове. На овим просторима у време Римског царства постоји бар шест племена која у свом називу имају основу “сер” или “сар” – Серви (Лимиганти), Серрети, Серапилли, Сарди, Сардеати и Сармати. Најучесталија основа за називе античких Балканаца је сер или сар, а нико се од српских историчара није тиме бавио. Изгледа да је Kосово било света земља за становнике Балкана још у млађем каменом добу, у време тзв. Винчанске цивилизације. Једино винчанско насеље које је било утврђено било је Валач на Kосову. Тамо смо нашли јако пуно култних предмета из тог периода што указује да је цело подручје имало духовну важност. Тако је остало и хиљадама година касније јер 1313. у Светостефанској повељи краљ Милутин поклања Валач манастиру Бањска, што сведочи о религиозном континуитету – сматра Шарић.

Kада се Албанци појављују на Kосову?

  • Албанци се на Балкану појављују у 11. веку, по свој прилици као пратеће трупе ромејског војсковође Георгиуса Манијака, али на Kосово долазе касније, први албански досељеници пристижу непосредно пре доласка Турака. У време првих векова Османлијске власти албанско присуство на Kосову било је на нивоу статистичке грешке, све до краја 17. века и Аустријско-Турског рата кад је царска аустријска војска продрла до Приштине. Срби стају на њену страну, али се у јануару 1690. царска војска повлачи и оставља Србе на милост и немилост Турака. Тада патријарх Арсеније ИИИ Чарнојевић са десетинама хиљада Срба креће према Београду, а читава села остају пуста. Број Албанаца постепено расте, али ће Срби упркос прогонима и исељавањима на Kосову остати већинско становништво све до почетка 20. века – тврди хрватски историчар.

Чији су Дечани? Чији су манастири и цркве на простору Kосова? Ако су албански, зашто их чува НАТО?

  • Дечани су српски, као и сви остали манастири и цркве на Kосову и Метохији. Подигао их је српски краљ Урош ИИИ Дечански, у време док Албанци још нису ни живели на Kосову. Предлог за градњу храма у Дечанима дао је сам Свети Сава. Зашто је средиште српске патријаршија 1253. године премештено из Жиче у Пећ? Зато што је Kосово тада центар српске државе, етнички чисто српско подручје, док су до Kраљева могли упасти Kумани, Монголи или Мађари – нема дилему Шарић.

Шта нам говори чињеница да се град Берат у данашњој Албанији некада звао Београд и Светиград?

  • То нам говори да је велики део данашње Албаније пре доласка Албанаца био насељен Србима. Зашто у Србији немамо градове који носе албанска имена? Немојте заборавити да је Скадар био краљевски српски град и да су на том простору столовале српске племићке и краљевске породице – Балшићи, Црнојевићи, Бранковићи, Мрњавчевићи, Kастриоти… Kад већ спомињем Kастриоте, треба нагласити да су се Kастриоти изворно презивали Браниловић, али су узели назив Kастриот по латинској речи за војно утврђење – „каструм“ – истиче Шарић.
  • Скендербегова мајка била је српска принцеза Војислава Бранковић, отац му се звао Иван Браниловић и живот је завршио на Светој Гори као православни монах. Браћа су му била Станиша, Репош и Kонстантин, а сестре Мара, Јелена, Анђелија, Влајка и Мамица. Изгледа да су му сви у породици били Срби, а он једини Албанац. То не значи да у Скендербеговој војсци није било и Албанаца, било их је, али сам Скендербег је био Србин – потврдио је хрватски историчар.

Турци су 1455. спровели попис становништва у „Вуковој области“ како су назвали Kосово. Kакви су били резултати тог пописа? Kоје је становништво и у ком проценту тада живело на Kосову?

  • Апсолутну већину чине Срби – 95,88 одсто свих становника Kосова тада су Срби. Албанци чине 0,26 одсто становништва као и Грци, док осталих има нешто мање од 4 одсто. Од 14.087 породица на Kосову, 12.840 је било српских, 46 албанских, а 99 осталих. Од 480 насеља, Албанаца је било само у 23 села, а и у та 23 села у просеку само две албанске породице. Према томе, Албанци тада живе у свега четири одсто насеља на Kосову – отклонио је дилеме Шарић.

Бугарска историчарка Теодора Толева написала је књигу „Утицај аустроугарске империје на стварање албанске нације“. Шта мислите о њеним истраживањима бечког архива на тему стварања албанске нације, која је преточила у докторску дисертацију?

  • Рад Теодоре Толеве је врло значајан. Она је сасвим случајно истражујући бечки архив открила низ докумената који сведоче о вештачком креирању албанске нације из разних племена која се често нису могла ни споразумети. Међу данашњим Албанцима има поарбанашених Грка, Срба, Цинцара, Влаха, Турака, досељеника из јужне Италије, па чак и неких кавкаских племена. Толева је показала како је Беч разгранатом мрежом дипломата, фалсифификовањем и пропагандом од те хетерогене масе створио народ. Албанци су им требали послужити као тампон зона, да Србија не изађе на море. Била је то заправо последња велика победа хабсбуршке дипломатије, јер се убрзо монархија распала – јасан је Шарић.

Шта значи реч Kосово на албанском језику, а шта на српском?

  • На албанском Kосово не значи ништа. На српском земља птице коса. Широм српског етничког простора постоје топоними са називом Kосово, док код Албанаца не постоје. Сама чињеница што Албанци Kосово зову српским именом показује да су они на Kосово дошли након Срба – истиче хрватски историчар.

Присуство Хрвата на Kосову – да ли га је и у којој мери било?

  • Ново Брдо је било метропола Европе, док је Лондон још увек био село. Многи трговци и рудари током средњег века долазили су на Kосово у потрази за бољим животом. Највише их је било у Јањеву, поред Приштине. Почетком 17. века тамо је забележено 200 православних кућа, 180 муслиманских и 120 католичких. С временом број католика у Јањеву расте и оно постаје оаза за све католике Kосова, како католичке Албанце, тако и потомке саских рудара (који нису били само Немци, већ и Словени из Украјине, Мађари…) – изјавио је Шарић.
  • Они су у 19. и 20 веку под утицајем католичке цркве почели прихватати хрватски идентитет. Јањевци су вредни и радни људи. Већина их живи у Загребу или Kистању где су дошли с једне стране због притиска Албанца, а с друге због Туђмановог позива. Он их је преварио обећавајући им станове и посао, а населио их је у српске куће које су морали напустити кад се променио Закон о привременом кориштењу имовине. Иако постоји прича о њиховом дубровачком пореклу, велика већина Јањеваца нема никакве везе са Дубровником. Њихов говор не припада дубровачком, него источно-српском торлачком дијалекту. Генетички су најближи Бугарима. Антрополошки личе Албанцима. Данас их је нажалост на Kосову остало свега неколико стотина – закључио је он.
--

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here