Око 27.000 људи јавило се данас на позив за мобилизацију који је упутио лидер самопроглашене Доњецке народне републике Александр Захарченко.

Ради се о мушкарцима старијим од 18 година који су се окупили на полигону Саур-Могила у Доњецкој области, иначе попришту једне од најкрвавијих битака у украјинском грађанском рату, али и у Другом светском рату.

– Одржавамо мобилизациони збор како бисмо проверили наш одмбрамбени потенцијал за случај да нас Украјина поново нападне – рекао је генерал-мајор сепаратистичке војске Владимир Кононов.

Захарченко је издао наредбу за мобилизацију пошто је пре тога изјавио како Украјина чека прилику да војска ДНР наруши споразум из Минска којим је пре две године постигнуто примирје, како би поново напала самопроглашену републику на истоку земље.

– Када ме питају колико наша армија има људи, одговорим – два милиона. Уколико Украјина поново започне борбена дејства против нас, у одбрану ће устати сви становници ДНР – рекао је Захарченко.

„Русија ће бити све агресивнија како се буду ближили избори 2018.“

Председник Украјине Петро Порошенко изјавио је да ће се са приближавањем председничких избора у Русији ситуација у кризним регионима погоршавати јер ће „Москва постајати све агресивнија“, преноси агенција „Интерфакс“.

– Кремљ се спрема за председничке изборе и постаје све агресивнији у прикривању сопствених слабости. Русија је променила тактику на Криму и у Донбасу, подигавши улоге стварањем квази-држава. Русија наставља да дестабилизује Украјину – рекао је Порошенко на 10. Безбедносном форуму у Кијеву у уторак.

Према његовим речима, Русија је покушала да окрене Пољску против Украјине, почевши од инцидента спаљивања украјинске заставе у тој земљи, али да је „пријатељство Варшаве и Кијева превазишло такве провокативне покушаје“.

Недавно је и шеф пољске дипломатије Витолд Вашчиковски изјавио да је „сва прилика да ће Русија анектирати Донбас“.

Вашчиковски је упозорио да Русија већ издаје личне карте и пасоше, плени украјинске поседе, и изолује регион од остатка земље.

Министар је рекао да ситуацја у Донбасу постаје све тежа, јер Русија не поштује мировни споразум из Минска потписан 2014. године.

„Изгубили смо последњу сферу утицаја на Донбас“

Кијев је изгубио последњу сферу утицаја на територију Донбаса која се не налази под његовом контролом за време блокаде региона, изјавио је недавно председник Украјине Петро Порошенко на седници савета региона.

За време блокаде Украјина је изгубила последњу сферу утицаја на ову територију, рекао је Порошенко, а пренео „Спутњик“.

Наводи се да је Порошенко рекао да су „организатори блокаде варали друштво, јер то није била блокада одређених региона Доњецке и Луганске области“.

– О каквој блокади се ради када је постоји рупа стотинама километара на граници са Русијом? У суштини, то је испала специјална операција усмерена на то да се помере окупирани региони из украјинског Донбаса у Русију – рекао је председник Украјине.

По његовим речима последица блокаде је да је Украјина изгубила утицај на сопствену територију, а истовремено је нанаесен ударац украјинској економији, енергетици, металургији…

„Форбс“: Порошенко нудио Донбас Путину?

Лист „Форбс“ тврдио је да је украјински председник још 2015. нудио руском колеги Владимиру Путину да „узме Донбас“, али да је наводно Путин то одбио.

– Рекао ми је директно: Узмите Донбас. Ја сам му одговорио: Јеси ли полудео? Мени Донбас није потребан – наводно је коментарисао Путин на састанку са представницима Руског савеза индустријалаца и предузетника, којима је препричавао детаља састанка са украјинским колегом 2015.

Порошенко је своју понуду, према тврдњама извора на које се позива „Форбс“, образложио чињеницом да власти Украјине неће да плаћају становништву Донбаса пензије и социјална давања нити да обнављају банкарски систем. Ипак, потврду „Форбсове“ приче никада нису дали ни Путин ни Порошенко.

Како је све почело

Две недеље после руског припајања Крима, 6. априла 2014. проруски активисти заузели су седишта регионалне управе у Доњецку и тајне службе у Луганску, на истоку Украјине, што је означило почетак побуне против Кијева која је прерасла у рат.

Вође побуне убрзо проглашавају формирање “ Народних република Доњецк и Луганск“. Неки побуњеници су за федерализацију земље са великом аутономијом у оквиру Украјине, други за независност, док неки заговарају припајање Русији као што је био случај са Кримом. Кијев оптужује Москву да директно помаже и финансира побуњенике, док Кремљ негира те наводе.

Извор: Блиц