Сукоб на територији Нагорно-Kарабаха је завршен примирјем, 10. новембра 2020. године, које су потписали представници Азербејџана и Јерменије, уз учешће Русије. Сукоб две стране око спорне територије има дугу историју и сеже све до првих деценија прошлог века.
Након Првог светског рата и геноцида над Јерменима, новоформирани Совјетски Савез је пристао да територију Kарабаха и Нахчивана стави под управу Азербејџана, у циљу истискивања Турске са тог подручја.
У демографском попису из 1926 године, на територији Kарабаха се налазило 89,1 проценат људи, који су се изјашњавали као етнички Јермени.
Након више од три деценије, у попису који је извршен 1959. године, Јермени су чинили 84,4 процента становништва Kарабаха, док је 13,8 процената отпадао на Азербејџанце.
Поново након три деценије, 1989. године извршен је нови попис становништва, који је показао да се јерменско становништво на територији Kарабаха смањило на 76,9 процената. Истовремено, популација Азербејџанаца је забележила пораст на рекордних 21,5 процената.
- Покушао сам да повећам број Азербејџанаца и да смањим број Јермена у Kарабаху – изјавио је Хејдар Алијев 2002. године, бивши азербејџански председник и отац Илхама Алијева. Референдум за независност територије Нагорно-Kарабаха, одржан је 10. децембра 1991. године. Право гласа имало је 132.328 људи, од којих је своје право искористило 82,2 процената.
Референдумом је изгласана независност и стварање Републике Арцах јер је 99,89 процената гласача заокружило на гласачком листићу опцију „ДА“.
Без обзира на то, Азербејџанци на територији Kарабаха су одлучили да активно бојкутују референдум али су зато подржали агресију на јерменско становништво Арцаха, од стране азербејџанских власти. На дан референдума, 10 људи јерменске националности је убијено док је 11 њих рањено.