Ивана Борић, портпарол и члан Председништва Српске деснице, говори у интервјуу за Правду о програму овог покрета, односу према Косову и Метохији, разлици између власти и либералних опозиционих снага, захтевима за враћање војног рока и положају жена у српском друштву.
Српска десница је недавно јавности представила Програм. По чему се издвајате у односу на друге политичке опције?
Првенствено Српска десница се издваја по идеји саборности. Око Српске деснице је окупљено 15 родољубивих удружења. Управо је то једна од основних одредница нашег програма. Поред традиционализма, родољубља и Евроазијских интеграција. Ми не нудимо слаткоречивост. Одбијамо додворавање западу, као што то чине друге политичке опције. Нама је једино стало до очувања српске државе и српства. Евроазијске интеграције су основни смер нашег политичког деловања. Поред сталног професионалног официрског и војничког кадра неопходно је увести обевезно служење војног рока. Такође, Српска десница се у свом програму залаже да се уведе посебна концепција одбране дома, кроз право на самоодбрану. Желимо јак образовани систем који поред образовања васпитава младе нараштаје у патриотском духу, уз развој нових наука и технологија као део образовања. Такође, кључна тачка нашег програма јесте очување Косова и Метохије. Српска десница се ни под којим условима, нити под притиском неће одрећи Косова и Метохије, који није само српска територја, већ основа нашег духа и идентитета. Ваши читаоци имају прику да се са програмом у целости упознају и прочитају на сајту Српске деснице.
Какав је став СД по питању актуелне власти?
Српска десница не представља директну опозију власти. На Првом сабору прошле године транспарентно смо дали подршку иницијативи председника Србије Александру Вучићу у вези решавања проблема Косова и Метохије. Такође смо подржали и најављену декларацију о статусу Републике Српске, и односа између две државе. Ту смо да подржимо све оно што је у складу са нашим програмом. Али се не плашимо и да критикујемо када треба. Председник Српске деснице Миша Вацић је када су били протести у вези са ценом горива, јавно рекао да би министар Стефановић требaло да поднесе оставку уколико не може да се избори са блокадама путева.
Такође, упркос нашем уверењу да председник Вучић чини све да очува Космет и обезбеди што боље решење, Српска десница је јасно рекла да је Бриселски споразум грешка, јер шиптарска страна није испоштовала, као ни ЕУ, ниједнан део споразума. С тога, пошто се споразум не спроводи, треба га поништити. А Србија онда да успостави институције које је морала да угаси спороводећи своје одредбе споразума.
Шта ће СД учинити ако актуелна власт призна независност КиМ, односно да Приштини место у УН?
Уверени смо да политика коју води Александар Вучић нас никада неће довести до признања независности. На њему су тешке одлуке, које су последица неодговорне политике коју је водила Демократска странка за време својих мандата. Ту политику није могуће анулирати, јер мора да се поштују дипломатски протоколи и споразуми, а само непоштовање тога би Србији нанело превише штете.
Оно што је чињеница јесте да свако ко призна независност Косова и Метохије јесте издајник. Косово и Метохија је јужна српска покрајна, неотуђив део наше територије. И такав политички потез би Србију одвео у пропаст јер би се отворила горућа питања Рашке ткз. Санџака, Војводине… Зато сам и уверена да актуелна власт чини све да сачува Космет као саставни део Србије, упркос огромним притисцима и претњама са Запада.
СД се залаже за Европскоазијске интеграције, а власт у Србије за чланство у ЕУ? Шта планирате да учините како би Србија променила зацртани курс?
Видите, пре свега треба објаснити нашем народу предност Евроазијских интеграција. Од велике важности је чињеница да Европска унија, по многим показатељима ушла у своју завршну фазу и урушење. Зашто би трошили енергију и ресурсе за другоразредно чланство у атлантистичком корпусу, када смо на основу нашег идентитета и историје већ унутар евроазијског корпуса. На челу Евроазије се налази Русија са којом смо одувек имали блиске везе. Уместо да буде источна периферија ЕУ, Србија би постала западни бедем Евроазије, а Београд би могао да постане један од четри центра Евроазије. Такође, Евроазијска економска унија има за циљ свеобухватну модернизацију и повећање конкурентности националних економија. У ове сврхе је створен јединствен царински простор, који обезбеђује слободан промет робе, услуга, капитала и радне снаге.
И најважније. Евроазијска унија не поставља уцене Србији. Француски амбасадор у Србији, Мондолони, јануара 2018. је поновио да Србија не може да буде део ЕУ интеграција без споразума о Косову. Присилно или својевољно признавање Косова од стране Србије учинило би легитимном агресију НАТО-а на Југославију 1999. године. Србија не прихвата притиске, зарад чланства у ЕУ.
Налазите се на удару либералних партија и медија више него владајуће странке, зашто је то тако?
После Првог конгреса на коме је изабрано руководство Српске деснице ми смо постали главна окупација либералних издајника и њихових медија. Континуирани напади су директно повезани са нашом политиком и процентом подршке у народу. Били су убеђени да су уништили национализам у народу. Либерали се највише плаше појединаца, осведочених српских родољуба који чине руководство Српске деснице – почевши од председника Мише Вацића, до Горана Младића, братанца једног од највећих српских хероја данашњице Ратка Младића, и Бранислава Пухала, дугогодишњег шефа обезбеђења генерала Младића, а данас председника Савета за безбедност Српске деснице. Ту је свакако још доста појединаца и организација, које су и раније биле на мети либералних медија, искључиво због националних ставова и активности које су у том смеру водили.
Српска десница је постала легитимна опција, и што је најважније сматрамо да наша борба да буде настављена деловањем кроз институције. Ми желимо да будемо део власти. И то је највећи страх либералних партија. Национализам у структурама власти. Српски родољуб је њима постао највећи непријатељ. Они у нама виде своје највеће политичке опоненте. И то је добро. Јер нам то даје само још више снаге и јачине да се боримо за Србију.
Противили сте се блокадамо пута због цене горива, зашто сте осудили те протесте? Да ли је по вама цена горива адекватна?
Протести због цена горива су заправо били инструмент Јеремића, Јанковића, Ђиласа и осталих либерала да изазову немире. Покушали су кроз уличне протесте да понове октобар 2000.године. Протесте су предводили појединци предвођени перјаницама опозиције. Лично за мене је највећи парадокс да су се на улицама нашли највећи либерали Србије, са својим прескупим џиповима. Тврдећи да је гориво прескупо. Њих пар је мислило тиме што блокирају улице да ће постићи ефекат блокаде града. Али безуспешно, јер им се народ супроставио. Њихов покушај да батинама приволе народ да им се придружи није успео. Маркетиншки „експерт“ Ђилас је овај пут морао да призна своју немоћ. Сценарио им је био толико очигледан да су и њихови активисти одустали после пар дана. Сваки покушај манипулације српског народа им је пропао. Само подсећања, не бранећи никог, 2009.године указом Бориса Тадића акцизе на моторни бензин су повећане за 54%. Нешто се не сећам протеста тих истих грађана. Чињеница је да су протести били покушај дестабилизације државе. Са лажним протестантима. Цена горива је била само повод да се узрокују немири.
У чему би по вама била разлика између власти Александра Вучића и евентуалне власти Саше Јанковића, Вука Јеремића или Драган Ђиласа на чије штетно деловање често упозоравате?
Екипа окупљена око Јеремића, Ђиласа и Јанковића је већ била на власти. И показали су свој маћехински однос према Србији. Жута демократија је све радила систематски са циљем да извучне искључиво личну корист. Србија још увек испашта због њихових лоповских приватизација и гашења предузећа. Разорили су правосуђе, спровели реформу која је брука за правосудни систем, а грађани сносе последице из свог џепа. Повећан је јавни дуг Србије са 34,2 на 62,5 одсто БДП-а, више од пола милиона људи из приватног сектора је добило отказе. Зато се данас и боре, дају крв да се врате на власт. Да би наставили оркестрирану пљачку. Јер им је нестало новца. Чак је и сам Бојан Пајтић из ДС-а признао да је економска политика вођена искључиво по међународном дикату.
Власт Александра Вучића је недвосмислено имала сизифов посао када је преузела државу од демократа. Пре свега кроз желећи да успостави независну политику Србије. Евидентан је напредак у економији, смањио се број незапослених, наша држава ужива велики углед у свету, и засигурно представља лидера у региону. Вучић је свесно доносио одлуке које нису биле популарне по његов политички рејтинг, али су биле позитивне по будућност Србије.
СД захтева враћање обавезног војног рока, да ли би се он односио и на жене као што је у Израелу?
У Израелу је војни рок за жене обавезан и траје две године. У програму Српске деснице се даје могућност да се жене добровољно пријаве за служење војног рока и тиме би чиниле саставни део Територијалне одбране. Верујем да уколико овакав предлог угледа светлост дана да би се изненађујући број жена пријавило за служење војног рока. Ми као народ имамо црту милитаризма, и многе хероине наше историје су се доказале да су спремне да се боре за Србију. Сетимо се само Чучук Стане, Милунке Савић… Верујем да данашње генерације младих српкиња управо у њима виде своје узоре. И да се за разлику од неких мушкураца, који су у једном тренутку пристали да кроз цивилно служење војног рока замене пушку са метлом, спремне да заштите отаџбину. И онда би заиста лепота спасила свет.
Како СД види положај жена у српском друштву?
Српска десница види жену као основни стуб друштва, стуб породице. У основи нашег програма је традиционализам, што значи традиционална породица, брачна веза између жене и мушкарца. Жена као мајка.
Запад је донео феминизам, покушај да се маргинализује улога мушкарца у друштву. А либерални мушкарци су то оберучке прихватили. Да буду слабији пол.
Српска десница, у складу са временом у коме живимо, залаже се за једнакост између мушкараца и жена. Ја, из мог угла виђења ситуације, као портпарол и члан Председништва Српске деснице, могу да кажем да сам апсолутно једнака са мушким колегама. И то је свакако ситуација која је заступљена у нашем друштву. Али опет, желим да истакнем да жене никада не би требало да се такмиче са мушкарцима, нити супротно. Повећан је број жена на јавним функцијама, равноправно учествују у свим сегментима друштва. Оно чиме држава мора да се позабави јесте да се реши проблем насиља над женама, односно да се преступници и насилници по хитном поступку санкционишу, тј упуте на извршавање затворске казне.
Извор: pravda.rs
