Велиш, Дачићу, да Срби у енклавама одавно знају како нису саставни део Србије?!

Саставни нису, није Србија раставна, већ су суштина, чвориште нашег корења, пупчаника, прве стопе и последњег удаха- све то у једном, сплетено баш тамо где ће Србија довека бити нераставна, но шта ви о енклавама знате?!

Нису Гораждевац, Ораховац, Грачаница, Велика Хоча… гета у које је сатерани Србље, већ делови раја из којих нико Србију прогнати не може!

Знаш ли, Дачићу, како је дивно зором стићи у Велику Хочу а она не спава- сабрала се читава у порти цркве, крај оца Миленка, па колко је гласа у њој пева “Удаде се, Јагодо…”, а песма бије о Шар- планину па ко талас преплави читаву Метохију, надођу од поноса, пркоса и радости Призренска и Пећка бистрица, раседла се Дрим, пропне и зарже ко вранац цара Душана!

Не знаш, да ишта знаш, да си кад озорио у Големој Очи будан би сањао та благословвена јутра довека!

Знаш, питах оца Миленка једаред: “Колико вас је у Хочи, оче”, а он погледа преко мене, претрча погледом читав метох немањићки па каза: “Много, сине, много! Нешто над земљом, много више под њом, али много! Све је то живо српство, сине, васкрсло и ми који се радујемо васкрсењу…”!

Јеси ли када стао пред остатнке виновода што је од Хоче водио до царског двора у Призрену?

Јеси ли кад био на литургији у рушевинама манастира у Зочишту (обновљен је, Богу хвала)?

Јеси ли се кад запитао зашто се зове Голема Оча, Дачићу?

Голема Оча- много отаца, свештеника и монаха!

Знаш ли колико је темеља цркава у Очи и колико још живих звоника, Богу хвала?!

Превише за једно село, али и нису подизане за једно село већ Србију читаву, да зна где су јој заветна тамјаништа и олтари!

Знаш, и данас се читавом Метохијом разлежу ти мирисни облаци тамјана, на далеко миришу Хоча, Ораховац, манастир Светог Козме и Дамјана, још клопара вино стромоглаво ка Призрену и…

Јел то зато што знају да одавно нису саставни део Србије, или оно што бесрамно потирете издајом- нераставна је Србија, НЕРАСТАВНА довека, па и кад векова више не буде трајаће држава и народ којег је под земљом више неголи на њој!

Схватите, мизерије људске, премало је вас невера на земљи да бисте издали веру под њом!

Што су за вас пуке хумке за нас су манастири! Задужбине сваког дома у Големој Очи, Ораховцу, Гораждевцу, Грачаници, Будисавцима, Белом пољу, Чаглавици, Старом грацком…да се свако може напити са бистрица, Ибра, Ситнице, Лаба, али да бистрице, Ибар, Дрим, Ситницу, Лаб нико не може понети у ведра!

У вашим главама су енклаве- гета, ви сте најстрашнији тамничари себе самих у издаји, али енклаве на пресветом Косову и Метохији нису ваш мираз за брак с крвницима, већ повој у који је Господ привио Србију по рођењу!

Нигде не свиће као над њима, нигде!

Дате ли те зоре ваш пламен издаје никада неће разгонити мрак над Србијом!

Вечни мрак, јер у тунелу издаје нема светла на крају, нити му има краја…

Михаило Меденица

Извор: dvaujedan.com