Из књиге Клајва Луиса “Писма старијег ђавола млађем” писане 1942. о томе како су људи постали робови због страха од болести
“Млади ђаво: И како сте толике душе довукли у пакао?“
Стари ђаво: „Страхом.“
Млади ђаво: „Изврсна стратегија; поуздана и увек актуелна. Чега су се плашили?
Мучења? Рата? Глади?“
Стари ђаво: „Не. Болести!“
Млади ђаво: „Зар се у то време нико није разболевао?“
Стари ђаво: „Да, јесу!“
Млади ђаво: „Други нису умирали?“
Стари ђаво: „Јесу, умирали су и други.“
Млади ђаво: „Није било лека?“
Стари ђаво: „Па било је.“
Млади ђаво: „Не разумем!?“
Стари ђаво:.„Погрешно су мислили, да једино што требају чувати је животић којег имају под цену свега осталог!
Нису се грлили, поздрављали, одрекли су се сваког људског контакта, свега људског!
Новца им је понестало … изгубили су посао, потрошили уштеђевину али и даље веровали да су сретни макар више нису могли радити и зарађивати за хлеб!
Памет им је лапила … Данас би им медији рекли једно, сутрадан друго, а они би и даље веровали све што чују!
Одрекли су се личних слобода… Из кућа нису излазили, нису шетали, нису посећивали рођаке и родбину!
Свет се претворио у огроман концентрациони логор добровољних затвореника!
Прихватили су све! Све, само да би осигурали својим јадним животићима дан више.
Било је тако једноставно! Једноставно као и сада.”
C.S. Lewis, одломак из књиге “Писма старијег ђавола млађем” (1942.)
Клајв Стејплс Луис (енгл. Clive Staples Lewis; 29. новембар 1898 — 22. новембар 1963) био је британски писац, песник, академик, истраживач средњег века, књижевни критичар, есејиста, приучени теолог, водитељ, предавач, и хришћански апологета. Држао је академске позиције на Универзитету Оксфорд (Магдален Колеџ), 1925-1954, и Универзитету Кембриџ (Магдалена Колеџ), 1954-1963. Он је најпознатији по свом рад на фикцији, посебно “Скревтејпова писама”, “Летописи Нарније”, и “Свемирска трилогија”, и за његове не-фикцијске хришћанске апологетике, као што су “Мере хришћанства”, “Чуда”, и “Проблем бола”.