Нови патријарх Српске православне цркве бираће се 18. фебруара, а изборни Сабор СПЦ највероватније ће по први пут бити одржан у крипти Храма Светога Саве на Врачару.

Ово је потврдио чувар патријаршијског трона СПЦ, митрополит дабробосански Хризостом. Како је прецизирао, за избор патријарха конкурише 30 архијереја, а право гласа има њих укупно 39. Митрополит каже да се више не размишља о одлагању избора патријарха због коронавируса и да је то могуће само у случају екстремног повећања броја заражених, што је јако мало вероватно.

Хризостом је убеђен да ће нови патријарх СПЦ бити познат већ 18. фебруара, иако је могуће да избор потраје и више дана.

  • Свети архијерејски Сабор СПЦ биће одржан 18. фебруара и трајаће све док не буде изабран патријарх. Вероватно ће бити одржан у крипти Храма Светог Саве, мада ће коначна одлука бити донета 10. фебруара. На седници Синода расправљали смо о томе, пошто су епидемиолошки услови компликовани и мора се водити рачуна о свему. Могуће су три локације, два места у Патријаршији где је досад одржаван Сабор или крипта Храма Светога Саве, што би било први пут. Верујем да ће патријарх бити изабран истог дана, да ћемо већ 18. фебруара имати новог патријарха – рекао је митрополит Хризостом за Информер.

Према његовим речима, одржавање Сабора може се довести у питање једино у случају драматично погоршане здравствене ситуације, што би спречило већи број владика да дођу у Београд.

  • Кад је реч о самој процедури избора, архијереји прво између себе бирају тројицу кандидата. Онда се изабрана имена стављају на клир или у јеванђеље. Једну од три коверте са именом изабраног патријарха потом бира монах за кога у врху Цркве влада мишљење да је велики духовник. Име тог монаха биће одређено 10. фебруара. Када је биран патријарх Павле, монах који је извлачио коверту био је отац Антоније из манастира Троноша, док је коверту са именом патријарха Иринеја извукао отац Гаврило из манастира Лепавина – објашњава митрополит Хризостом, додајући да канонске услове за избор патријарха испуњава 30 архијереја, а то су сви они који имају најмање пет година епархијске службе.
  • Истовремено, право да гласа има њих 39, јер девет архијереја има краћи стаж… Чуо сам и ја за приче о лобирању међу владикама, али то су само спекулације. Архијереји, наравно, разговарају, али не бих рекао да су то некакви кланови. Треба да постоји дискусија о томе ко би требало да буде патријарх. У нашој цркви није традиција да било ко истиче кандидатуру. Архијереји ће кроз разговоре, промишљања и просуђивања дати своје предлоге. Ми искажемо своју вољу, а Бог ће на крају рећи ко ће бити нови патријарх – наглашава митрополит Хризостом.

Упитан да ли себе види као кандидата за патријарха, Хризостом одговара да неће да прича о томе.

  • То остављам Сабору и суду Божијем. Ја сам тренутно вршилац дужности мјестобљуститеља патријаршијског трона док се патријарх не изабере – каже митрополит.

Они имају највеће шансе

Владике које имају највише шансе да уђу у једну од три коверте, процењују упућени, јесу епископ бачки Иринеј Буловић, епископ будимљанско-никшићки Јоаникије и митрополит загребачко-љубљански Порфирије.

Такође, добре шансе се дају и епископу рашко-призренском Теодосију и владици дабробосанском Хризостому. За свој избор увелико лобира и епископ диселдорфски Григорије, који ужива подршку опозиционе јавности, а говори се да би он, уколико ‘не прође за патријарха’, могао да буде и кандидат за председника Србије!?!

Оставите Коментар