Независна међународна комисија за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992-1995. године утврдила је да постоји неколико примера који указују на то да су лица која су умрла пре или после догађаја у Сребреници из јула 1995. године и у другим контекстима сахрањена заједно у истој масовној гробници.
Такав пример су гробнице „Бљечева 1“ са телима из ратних догађаја из 1992. године и „Залазје 1“ у којем су се поред муслиманских жртава из 1995. године налазиле и српске жртве из 1992. године, наводи се у извештају Комисије.
Неколико секундарних гробница, као што су оне на Чанчарском путу или у Зеленом Јадру, садрже делове тела који су директно повезани са површинским остацима из Побуђа код Братунца или из подручја Баљковице, што указује на то да они нису били пресељени из примарних гробница, већ да су те особе највероватније страдале током пробоја.
Комисија је указала на чињеницу да неки посмртни остаци имају јединствене ДНК профиле који уопште нису у вези са несталим особама из Сребренице. Са друге стране, посмртни остаци готово 1.000 жртава са листе несталих из Сребренице никада нису пронађени.
– Све ово отвара многа питања у вези са бројем погубљених људи у масовним стрељањима, бројем погинулих у борбама и бројем умрлих у другим контекстима у лето 1995. године и пре тог времена – наводи се у Извештају.
Једна од важних категорија жртава из догађаја у Сребреници током јула 1995. године повезана је са низом заседа и оружаних борби током војног пробоја муслимана.
Више од 10.000 људи било је у колони која се састојала делом од чланова активног и резервног састава 28. дивизије такозване Армије Републике БиХ који су напустили Сребреницу и намеравали да стигну до Тузле.
Многобројни документи описују деловање снага Војске Републике Српске које су покушале да спрече муслиманске оружане снаге да стигну до Тузле.
У неким документима наводе се губици ВРС уз многе исказе очевидаца о ефектима гранатирања колоне и последичној смрти припадника 28. дивизије током пробоја.
Комисија наводи и да да суштински одговор на питање колико је људи убијено током борбе још није познат.
Постоји неколико форензичких индикација о везама између смрти тих људи и површинских налаза случајева који су касније откривени на истом подручју.
Значајан је број појединаца који су нестали „у шуми“ на местима кроз која су пролазиле трупе муслимана /Буљим, Бокчин Поток, Кравица, Мратинци, Каменица, Удрч, Снагово, Баљковица и друга, што укључује и подручја заиста „у шуми“/.
– Не мора нужно да значи да је место нестанка уједно и мјесто на којем је особа страдала, међутим податак да је 3.000 људи нестало у близини борбених линија подстакао нас је да спроведемо просторне анализе, почев од једноставног мапирања откривених површинских случајева као основе, а затим додавањем још једног слоја географски реконструисане руте, односно тока пробоја 28. дивизије – наводи се у извештају.
Ово пружа просторни образац који показује да је већина површинских налаза откривена у директној линији пробоја или у његовој близини.
Информације о узроку смрти у патолошким извештајима донекле су ограничене због распаднутости меких ткива пре обдукције, па стога нису увек биле корисне у покушајима да се направи разлика између борбеног и неборбеног статуса страдалих као и да се разабере начин или посебне околности страдања, чак и када постоје докази о повредама задобијем од ватреног оружја.
У Извештају се наводи да није неразумно претпоставити да присуство гелера или експлозивних повреда указује на то да је одређен број појединаца погинуо у борби.
Анализа узрока смрти наведена у бази података која је 2015. године настала у склопу Идентификацијског пројекта „Подриње“, а садржи евиденцију 5.450 идентификованих појединаца, показала је да је у 301 случају рана од експлозивног оружја наведена као могући узрок смрти.
Највећа концентрација особа са експлозивним ранама утврђена је у секундарним гробницама дуж пута ка Чанчарима од зворничке Каменице до Чанчара 122, у Липљу 29 појединаца.
Те гробнице, заједно са локалитетима са површинским остацима 57 појединаца, прате просторни образац линије пробоја и зона борбених дејстава, што сугерише да су ти појединци погинули у борбеној ситуацији.
Анализа стања очуваности и комплетности скелетних остатака у секундарним гробницама показала је да неке секундарне гробнице имају необично висок ниво телесне дезартикулације и разбацаности делова тела.
Будући да су све гробнице имале сличне особине и начин настајања локација и време настанка, употреба тешке механизације за копање, пљачкање и премештање тела, сличне археолошке методе ископавања очекиван је и уједначен ниво фрагментације тела.
Ниво фрагментације телесних остатака изражен као квантитативни однос између комплетних или скоро комплетних тела и неповезаних делова тијела показао је да постоје значајне разлике међу гробницама.
Упадљиво је да се помешане кости на локацијама са највећом фрагментацијом и разбацаношћу остатака налазе углавном у Липљу, Чанчарима и Зеленом Јадру. Баш у тим гробницама могле су се наћи особе које су погинуле у борбеним дејствима од тешког наоружања.
Степен дезартикулације у овим гробницама не одговара типичној дезартикулацији насталој услед машинског премештања остатака у секундарне гробнице, закључује се у извештају Комисије.
Извештај Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992-1995. године ове седмице јавно је објављен на сајту Комисије и Републичкиог центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.