Наше сестре и кћери Херцеговке из Невесиња, чланице етно групе ”Симонида” предвођене професорком музике Јеленом Килибардом посветиле су дивну песму нашем народу Црне Горе.

Поручују чланице групе ”Симонида” кроз стихове великог Алексе Шантића: ”мене све ране мога рода боле, и моја душа с њим пати и грца! Хај, што Србин још се држи крај свих зала – песма га је одржала, њојзи хвала“.

Послушајте наше дивне Невесињке!

Ја те љубим Црна горо
Твоје Србско небо плаво
И вас љубим брда драга
Па и тебе росна траво

Љубим тебе Земљо света
Што те Христос обавија
Љубим твоје дивно море
Земљо Светог Василија

И љубим ти извор бистар
Камен, трње, сунце драчу
Волим твоје добре људе
И Пипере и Морачу

И љубим ти звук гусала
Што га млади гуслар мами
Српско чојство и јунаштво
А и понос што сад чами

Нек одјекне пјесма твоја
Његошевске српске груди
Из кошмарног сна овога
Нек се Црна гора буди.

--

Leave a Reply