ПОСЛЕ готово пола века, ових дана започета је конзервација и рестаурација вредних фресака у капели краља Драгутина, другог ктитора манастира Ђурђеви ступови крај Новог Пазара, бисера нашег средњовековног градитељства.
Радови се изводе по пројекту и уз надзор Републичког завода за заштиту споменика културе, а обављају их искусни стручњаци Атељеа за конзервацију и рестаурацију Рескон из Београда.
– Иако по обиму није велики, ово је веома занимљив пројекат. Ради се потпуна рестаурација фресака после пола века током којих је дошло до оштећења и других промена на живопису.
Дошло је време за нови, редован поступак, чишћења, консолидације, одвајања од зида, ретуширања и пломбирања после којих ће ова дела бити сачувана и заштићена још неколико деценија – поручује сликар, конзерватор Драган Станојевић.
До финансија за извођење радова на очувању вредног културно-историјског наслеђа Србије дошло се у далеком Јапану. Укупна вредност пројекта је више од 24.000 долара, од којих је 22.000 обезбедила Сумитомо фондација, а 2.000 једна компанија из Осаке.
Са великом пажњом радове у капели краља Драгутина посматра и Саћи Шимада, лекторка са женског универзитета Ђисен у Токију, која је пре 19 година завршила историју уметности на Филозофском факултету у Београду.
– Србија је место културне размене између запада и истока, а занимљиво ми је да фреске приказују јединствену културу. Обишла сам бројне манастире у Србији и видела њихове лепоте. Истражујем слике владара из 13. и 14. века, а фреске у капели краља Драгутина су толико важне у лози Немањића да сам веома срећна што их, уз нашу помоћ, можемо сачувати и обновити – каже Саћи Шимада.
Пре доласка у Београд, студирала је српску историју уметности на Универзитету Окајама, а радила је са професором Мићитака Сузукијем који је помогао да се обнови манастир Светог Јована Претече у Јашњи. Тренутно ради на превођењу на јапански манастирске монографије коју је објавио академик Гојко Суботић.
Гробна капела краља Драгутина смештена је у преградну улазну кулу манастирског комплекса Ђурђевих ступова, а претпоставља се да је њен живопис настао осамдесетих година 13. века.
Фреске у њој представљају јединствен спој религиозне уметности и историјско-правних докумената у виду слика.
Наиме, у своду капеле приказани су историјски догађаји – Државни сабор у Расу 1196. године на којем је Стефан Немања предао власт свом сину Стефану Првовенчаном, крунисање краља Уроша I 1243. године, крунисање његовог сина краља Драгутина 1276. године и предаја власти Драгутина брату Милутину у Дежеви 1282. године.
НА ЛИСТИ УНЕСКА ОД 1979.
ЂУРЂЕВЕ ступове изградио је родоначелник династије Немањића Стефан Немања 1171. године, док је Драгутин, као други ктитор, доградио манастирску цркву и осликао њену припрату. Ту је сахрањен 1316. године.
На листи светске баштине Унеска је од 1979. године.