Давање смисла Јапану као међународном политичком и безбедносном актеру и одржавање осећаја сразмерности у погледу спољне и безбедносне политике Токија неће бити лак задатак. То није само главобоља за спољне посматраче. У Јапану не постоји консензус о томе какву би улогу земља требало или је спремна да игра у међународној политичкој и безбедносној арени. У светлу погоршања безбедносног окружења у коме се Јапан налази, чини се да се повећава јаз између оних који позивају на фокусирање на хитне потребе одбране јапанске територије и оних који захтевају веће глобално ангажовање. Први табор, оријентисан на унутрашњу политику, називам „Јапан на првом месту“ (алузија на Трампов слоган „Америка на првом месту“; прим. прев.) а други интернационални „Глобални Јапан.“ Конкуренција између два табора ће исцртати будући курс јапанског става у погледу спољне политике и безбедности, и улоге државе у региону и шире од тога. Важно је истаћи – табор „Глобалног Јапана“ је далеко од победе.

„ЈАПАН НА ПРВОМ МЕСТУ“ И „ГЛОБАЛНИ ЈАПАН“
Логика која стоји иза табора „Јапан на првом месту“ је прилично једноставна. Имајући у виду ограничену природу ресурса које Јапан може да троши на своју спољну, безбедносну и одбрамбену политику, они тврде да Јапан расположиве ресусрсе треба да концентрише на своје строго дефинисане суштинске интересе, а нарочито према претњама и изазовима у погледу острва Сенкаку у Источном кинеском мору — која контролише Јапан, али на која претендују и Кинези — и развоја севернокорејског нуклеарног и балистичког ракетног програма. Вредност политичких и безбедносних партнерстава које Јапан има са другим земљама процењују се мање или више искључиво на основу тога колико партнери могу допринети Јапану у погледу тих непосредних претњи и изазова.

У том смислу, земље које нису САД – једина земља са којом Јапан има потписан уговор о савезничким односима — вероватно ће бити сматране секундарним или ирелевантним. Они верују да ниједан партнер осим САД не може да учини ништа конкретно за Јапан у непредвиђеним ситуацијама. Као резултат тога, географски обим јапанског безбедносног интереса се, што се тиче табора „Јапан на првом месту“, значајно смањио у претходних неколико година услед нараслих тензија у близини Јапана. Они верују да је Јапан сувише заузет и да нема времена, енергије и ресурса да размишља о мање релевантним партнерима. За њих је глобални ангажман ништа више од траћења ресурса. Иако се одбрамбени буџет повећава под премијером Шинзо Абеом, не сматра се да је то довољно.

Менталитет фокусирања на Сенкаку и Северну Кореју и дефанзивна поставка су очигледни. Што се тиче острва Сенкаку, јапанска обалска стража преузима водећу улогу у решавању изазова који Кина упућује јапанској административној контроли над острвима, подржана Снагама самоодбране, посебно пловилима Морнаричких снага самоодбране рапоређеним у оближњим водама. Услед све већих самоуверених акција Кине и изградње њених морнаричких способности, оперативно оптерећење јапанске стране је значајно порасло, а цела операција је постала тежа, ако не и неодржива. Поврх тога, улога Морнаричких снага самоодбране у одбрани од балистичких пројектила против севернокорејске претње се такође увећала претходних година, а за јапанским пловилима са способношћу противракетне одбране постоји висока оперативна потражња, што може утицати на ниво обуке. Под овим околностима, није изненађење да први табор тежи да превлада у промишљању спољне, безбедносне и одбрамбене политике Јапана.

Идеје „дипломатије кроз панорамску перспективу света“ и „проактивног доприноса миру“ премијера Абеа сматрају се средством за унапређење такве агенде. Поред дијалога и консултација, Абеова влада је проширила практичну безбедносну и одбрамбену сарадњу, укључујући и сарадњу у погледу одбрамбене опреме, углавном са европским земљама, и помоћи при изградњи одбрамбених капацитета, углавном са Југоисточном Азијом. Ово ни у ком случају није тривијалан развој ситуације, а јапанско профилисање у политичког и безбедносног актера у Азији и шире без сумње је расло под Абеовим вођством.

МЕЂУСОБНО НАДМЕТАЊЕ
Табори „Јапан на првом месту“ и „Глобални Јапан“ на дневној бази се међусобно такмиче у погледу бројних питања, стварајући равнотежу моћи моћи, односно компромис између две визије јапанске спољне, безбедносне и одбрамбене политике. Операција против пирата у Аденском заливу и уз сомалијску обалу је добар пример. За табор „Глобални Јапан“, одбрана морских линија комуникације – укључујући и области далеко од територије земље – увек је део кључних интереса, а глобално распоређена пловила Морнаричких снага самоодбране служе ширим интересима Јапана, као велике поморске силе са партнерствима широм света која блиско сарађује са на САД.

Са друге стране, није изненађујуће да људи у табору „Јапан на првом месту“ верују да је операција против пирата – не само у светлу чињенице да се број инцидената са пиратима драматично смањио – непотребно траћење јапанских оскудних ресурса. Они тврде да су Морнаричке снаге самоодбране преоптерећене високим оперативним темпом неопходним у Источнокинеском мору, и верују да Јапан своје ресурсе мора да концентрише на питања од виталне важности, попут оних која се директно односе на територијални интегритет земље, као што је питање острва Сенкаку.

Дискусија о сарадњи са другим партнерима такође може да буде разумевана у истом контексту. Табор „Јапан на првом месту“ не разматра сарадњу са географски удаљеним партнерима као непосредни интерес у циљу решавања безбедносних проблема код куће, док табор „Глобални Јапан“ тврди да управо то што се безбедносно окружење погоршава потврђује да Јапану треба још партнера у региону и шире, укључујући Аустралију, Индију и Европу. Важно је истаћи да Јапан није у рату са Кином или Северном Корејом – оно што се сада дешава је политичко и дипломатско надметање, где стратешке поруке играју важну улогу. Због тога табор „Глобални Јапан“ цени серију саопштења НАТО-а, ЕУ, индивидуалних европских држава и Аустралије који осуђују севернокорејске нуклеарне тестове и лансирања балистичких пројектила, и изражавају забринутост у погледу ситуације у Јужнокинеском мору, иако то табор „Јапан на првом месту“ одбацује.

Лако је критиковати да табор „Јапан на првом месту“ не разуме у којој мери је свет постао повезан, и да је, као резултат тога, све теже одржати јапанску безбедност и просперитет искључиво се фокусирајући на простор географски близак Јапану. Међутим, тренутно стање у овој игри такође показује да табор „Глобални Јапан“ у великој мери није успео да покаже због чега је Јапану неопходан већи међународни ангажман како би се осигурала будућност земље.

ГРЕШКЕ У ПЕРЦЕПЦИЈИ И ЗАШТО СУ ВАЖНЕ
Чини се да постоји значајан јаз између тренутног стања у Јапану и перцеција изван земље, јер спољни посматрачи имају тенденцију да нагињу ка дискурсу „Глобалног Јапана“. У америчком контексту, на пример, они у политичкој заједници који су укључени у америчко-јапански савез природно желе да истакну вредност Јапана као савезника, као што они који упозоравају на опасан пут Јапана ка нормализацији и ремилитаризацији исто тако имају тенденцију да нагласе – премда у различите сврхе и на различите начине – како је Јапан постао стратешки важан, глобалан и оријентисан на безбедност.

Још један важан разлог због кога су страни посматрачи више изложени погледима „Глобалног Јапана“ има везе са чињеницом да у многим случајевима они разговарају само са јапанским политичарима који говоре енглески језик, званичницима и експертима за које је вероватније да представљају табор „Глобалног Јапана“. Многи од људи у табору Јапан на првом месту не виђају често стране (посебно неамеричке) посетиоце, а није изненађујуће да су јапански учесници на међународним конференцијама обично већином из табора „Глобалног Јапана“, вероватно укључујући и аутора овог текста. Као резултат тога, дискурс „Глобалног јапана“ је диспропорционално заступљен у дискусијама о јапанској спољној и безбедносној политици изван Јапана.

Иако су неки Јапанци – укључујући и владине званичнике – свесни овог јаза, не постоји снажна иницијатива да се ово стање промени, јер допуштање да се промовише имиџ Глобалног Јапана ретко ко сматра штетним по јапански углед у свету.

Ипак, постоје бар две групе проблема које би овај јаз могао да произведе. Прво, ту је ризик да перцепције о Јапану као глобално активном безбедносном актеру у свету потврде оптужбе критичара о ремилитаризацији Јапана. Друго, посматрајући тотално другачију публику, доминација слике „Глобалног Јапана“ би могла да генерише прекомерна очекивања о јапанској политичкој и безбедносној улози у свету. Међутим, све док табор „Јапан на првом месту“ буде озбиљна ривалска снага, таква очекивања ће остати неиспуњена и могу водити до разочарења.

Политичко такмичење између табора „Јапан на првом месту“ и „Глобални Јапан“ даје карактер дебатама о спољној и безбедносној политици у Јапану, и тако ће остати у догледној будућности. Како предвиђање будућности никада не може да буде лако, чини се да ће се наставити ситуација у којој „Јапан на првом месту“ односи превагу, упркос свој реторици и достигнућима Абеове глобалне дипломатије и „проактивног доприноса миру.“ То је за неке добра, а за неке лоша вест.

Мичито Цуруока – професор-сарадник на Кејо Универзату у Јапану. До 2017. године је био виши научни сарадник на Националном институту за одбрамбене студије.

Превео Иван Ристић

Извор: standard.rsnationalinterest.org

loading...