Петар Живковић рођен је првог дана у 1879. год. у Неготину. Завшио је Војну академију завршио у Београду. ⁣Живковић је био један од завереника током Мајског преврата у којем је убијен краљевски пар Александар Обреновић и Драга Машин. Њему је припала дужност да откључа капију двора. Он се тада толико уплашио те дужности, да су му кључеви неколико пута испадали из руку током откључавања. Толико се тресао да је Апис морао у једном тренутку да потегне пиштољ и запрети да ће му пуцати у главу ако му још једном испадну, након чега су врата коначно откључана. Када је капија напокон откључана, Апис му је одвалио шамар због колебања, то је нешто што му Живковић никад није заборавио и што му касније вратио са каматом у монтираном Солунском процесу када је Апис стрељан, а он био један од главних заговарача за његову ликцидацију.

На фотографији се налази Петар Живковић са Александром Карађорђевићем
Захваљујући регенту Александру коме је био „десна рука“, муњевито је напредовао кроз чинове, па је тако 1910. пре времена постао „капетан прве класе“, а коју год. касније и пуковник. Уз његов лик не може, а да се не спомене и јавна тајна коју данас ретко ко да не зна, а да је чуо за Петра Живковића. Постоје бројне индиције које наводе на то да је био хомосексуалац и уз то га прате многе контраверзе повезане с тим. Само један од бројних таквих случајева је био овај који је веома лако могао да га кошта и живота. Тада је један од војника који је служио у коњици саопштио свом претпостављеном да га је Живковић натерао на сексуални однос. Та информација је стигла и до команданта Друге армије Степе Степановића који је тражио да се Живковић моментално изведе на војни суд. Ипак, уз помоћ чврстих конекција и бројних веза је успео да се извуче и жив дочекује Други светски рат. ⁣

Одмах по почетку рата одлази у емиграцију, а 1943. године је био део Трифуновићеве југословенске владе у избеглиштву. Након победе комуниста припремао је планове за контрареволуционарне акције. 1946. му је суђено у одсуству, а потом је осуђен на смрт. Остао је у изгнанству у Великој Братанији и Француској. Преминуо је у Паризу 3. фебруара 1947. године.⁣

Оставите Коментар