Ретко која историјска личност је имала тако невероватан и узбудљив живот попут Мустафе Голубића, обавештајца који је волео Србију. За својих 50 година поживео је барем стотине „обичних живота“. Од сиромашног дечака, муслимана рођеног у Стоцу, до ватреног српског родољуба који убрзо ступа у револуционарни покрет „Млада Босна“. Убрзо постаје и члан „Црне руке“ где ступа у добровољачке одреде легендарног војводе Танкосића, поставши један од његових најбољих бораца и људи од поверења. Учествује у свим ратовима и биткама за ослобођење и уједињење. Нарочито се истиче у борби на Мердару, где добија орден Обилића за храброст којим га лично одликује регент Александар Карађорђевић.
За време Првог светског рата био је српска веза са царском Русијом, па 1915. године, из Русије у Србију преводи око 3500 добровољаца. Учествује у свим борбама. Заједно са српском војском прелази Албанију и учествује у пробијању Солунског фронта. Као верни члан организације одбија да сведочи против свог најбољег пријатеља – Аписа на монтираном процесу и сведочи у његову корист, због чега бива избачен из војске. Разочаран у нову државу напушта је и заклиње се на освету.
Голубић је био невероватан обавештајац око кога су се отимале готово све тадашње службе. Важи за једног од најбољих светских тајних агената у светској историји. Повезиван је са неколицином чудесних ликвидација, попут Лава Троцког, чије убиство и даље није разјашњено. Користећи вештине које је стекао као Аписов обавештајац и Танкосићев четник, пробија се кроз редове НКВД-а где постаје Стаљинов најпоузаднији човек од поверења, а по неким причама чак и генерал исте. Толико је био добро истрениран да је могао убити човека и након тога наставити разговор као да се ништа није десило.
На приказаној фотографији се види Мустафа Голубић (лево) са својим командантом и верним пријатељем Војом Танкосићем у четничкој униформи.
