Манастир Милешева, на само пар километара од Пријепоља, седиште епископије Српске православне цркве на чијем је челу епископ Филарет Мићевић, под чијим су руководством окружење манастира и манастрски конаци добили изузетно сређен изглед.

Подигао га је краљ Стефан Владислав у првој половини XIII века као своју задужбину, а у њој је и сам сахрањен.

При самој помисли на овај манастир многи имају једну асоцијацију – фреска Белог анђела, најпознатија фреска овог манастира, која представља део фреске “Мироснице на Христовом гробу”.

На њој се налази Анђео Господњи – Архангел Гаврило обучен у бео хитон који седи на камену и мироносицама (женама које доносе добре вести) руком показује место Христовог васкрснућа, односно његов празан гроб. Део је композиције „Мироносице на Христовом гробу“.

Мештани краја у близини манастира Милешева, као и они који су долазили да је целивају верују да их је управо она заштитила већих разарања током ратних дешавања тако и 1999. године, али и раније.

У 16. веку је Бели анђео био „сакривен“. Преко ње је насликана друга фреска па „Бели анђео“ није могао да се види све до 20. века када је црква рестаурирана и горња слика уклоњена.

Не зна се поуздано ко је творац “Белог анђела”, верује се да је у питању група уметника Грка, који су неговали слободан потез и имали развијен осећај за боју.

Фреска “Белог анђела” толико је очарала свет током двадесетог века да је први сателитски пренос видео сигнала 1963. године између Европе и Северне Америке садржао слику Белог анђела из Милешеве међу првим кадровима који су представљали поздрав Европе Америци.

Нешто касније, када је из Европе послат први сателтски сигнал у васиону, пакет “достигнућа Земљана” (који је представљао поруку разумним бићима, уколико постоје у васиони) садржао је слике човековог освајања Месеца, слике Kинеског зида и Белог анђела, која је била порука мира, љубави и разумевања.

Kада је 1998. године „ЈАТ“ планирао да поручи осам нових авиона „Ербас“ је победио, јер је на реп летелице насликао Белог анђела!

Поред Белог Анђела друга ремек дела у овом манастиру су Богородица из Благовести и Kтиторска композиција са портретом краља Владимира. Ова дела такође представљају и највеће домете сликарства тог доба у Европи. Историјски портрети: Иконографија Немањића, на јужном зиду краљевић Владислав, а на североисточном ликови Немање, Светог Саве, Стефана Првовенчаног, Радослава и Драгослава.

Leave a Reply