„Председавао сам седницом Одбора за подизање споменика Влади Илићу, градоначелнику Београда у периоду између 1935 – 1939. године“, објавио је на Фејсбуку заменик градоначелника Београда Горан Весић.

„Одбор је једногласно донео одлуку да споменик Влади Илићу буде постављен између улица Џорџа Вашингтона, Булевара деспота Стефана, Војводе Добрњца, Венизелисове и Кнез Милетине улице. Сагласност да се споменик подигне на овој локацији дало је Министарство културе и информисања и Завод за заштиту споменика културе града Београда.

Одбор је донео одлуку да Град Београд распише јавни конкурс за идејно решење споменика Влади Илићу и да позове све уметнике, посебно домаће, да учествују на конкурсу.

Захвалан сам члановима Одбора на раду. Подизање споменика градоначелнику Београда Влади Илићу доказ да наш град, макар са закашњењем од скоро седам деценија, уме да каже хвала једном од најбољих градоначелника нашег града у периоду између два светска рата.

Наше друштво се огрешило о овог дивног човека који је заслужан за убрзани развој нашег града у тридесетим годинама прошлог века. У време док је Илић водио Београд наш град је постао највећи град Краљевине Југославије како по броју становника тако и по економској снази. У његовом мандату изграђени су мостови Краља Александра и Краља Петра, почело је насипање Новог Београда где је планирао да настани пола милиона људи, трамвајем су повезани Београд и Земун и изграђено је Старо Сајмиште. Илић је потписао Повељу за обнову изградње и поставио камен темељац за изградњу Храма Светог Саве, а док је он водио Београд подигнути су Палата Главне поште, Вуков споменик, Градска поликлиника, Дезинфекциони завод, Градска болница, Поликлиника за кожне и венеричне болести, Дом дечје заштите у Звечанској улици и Универзитетска дечја клиника у Тиршовој улици. Грађени су нови путеви и тргови и отворен је Београдски зоолошки врт који је Илић градио од својих пара и на свом имању. ЗОО врт је поклонио Београду и купио је прве животиње. После Другог светског рата нове власти су му одузеле свих 17 фабрика, ухапсиле га а потом га оставиле да живи у највећој беди терајући га да чисти улице. Умро је на клупи у Венизелисовој улици док је гледао на своју вилу у којој је живео пре рата и која је била изграђена у кругу његове фабрике. Влада Илић је недавно рехабилитован. Сада је заслужио да добије и споменик у свом граду који је толико волео и коме је толико дао“, написао је Весић.

--

Leave a Reply