„Власт Србије и блиске структуре све више се присећају светлих тренутака заједничке савезничке прошлости са САД“, изјавила је Јелена Милић, председница Центра за евроатлантске студије из Београда.

  • Коме и зашто тачно може да смета јачање српско-америчких односа? Решење косовског питања, у коме Србија не би, овог пута са разлогом, била разочарана у Запад, мала је цена за тако велику добит. Здушно радим на томе – изјавила је Милићева за ТВ Ал Џазира.

Говорећи о НАТО-у, она је рекла да се залаже за чланство Србије, али само верификовано, на демократски начин.

  • Војна неутралност мимо ЕУ заједничких политика је сасвим легитиман и паметан избор за Србију у наредном периоду. Много се може научити и сарађивати са Шведском и Финском, на пример, од начина сарадње и НАТО борбе против хибридних претњи, заштите критичне инфраструктуре, јачања отпорности становништва, концепт тоталне одбране – казала је Јелена Милић.

Коментаришући притиске које трпи Србија јер се нашла између Москве и Вашингтона, о чему је раније говорила, и одговарајући на питање колико је стварно присуство Русије, а колико САД у Србији у овом тренутку, она је рекла да је Србија водила политику „отворених врата за многе облике руског утицаја“.

  • Али, руски утицај има и облике и методе које властима не одговарају да иду директно против њега, пре свега због покушаја компромиса са Западом око Косова. ЦЕАС је о свим облицима тих мера пенетрација као система безбедности и веза такозваних кремаљских структура писао у узвештају “Из Москве без љубави“ и драго ми је што нас цитира угледни Карнеги око тога – казала је Милићева.

Одговарајући на питање може ли Србија напослетку остати неутрална, или ће се морати одредити између Запада и Русије, она је навела да се Србија мора одредити политички, а наравно да може, као Шведска и Финска, бити неутрална.

  • Прво да се реши Косово, да се демократски изабере спољнополитичка стратегија неоптерећена питањем Косова, па да се стратегије националне безбедности и одбране с том опредељеном стратегијом ускладе, као и са објективном претњама, изазовима и ресурсима – закључила је Јелена Милић.
--

Leave a Reply