Председничка библиотека „Бил Клинтон“ објавила је готово 600 страница транскрипта разговора некадашњег америчког председника и Бориса Јељцина, руског шефа државе, у којем стоји како су у Вашингтону и Москви причали о Србији, Слободану Милошевићу, бомбардовању Србије, али и томе како је Клинтон држао у шаци Јељцина јер му је одобрио кредит од 2,5 милијарде долара за његову кампању 1996, након чега је шеф Кремља био принуђен да ради онако како га „замоли колега из Америке“. Укупно је објављено 18 разговора уживо и 56 путем телефона обављених у временском периоду од јануара 1993. до 31. децембра 1999.

ОДЛОМАК ИЗ РАЗГОВОРА – 1996.

ЈЕЉЦИН: Биле, за моју изборну кампању хитно ми је потребан кредит од 2,5 милијарде за Русију. Требам новац да исплатим пензије и плате.

КЛИНТОН: Погледаћу то са ИМФ-ом и неким мојим пријатељима и видећу шта може да се уради.

ОДЛОМАК ИЗ РАЗГОВОРА – 24. март 1999.

КЛИНТОН: Хвала ти што си се јавио. Знам да си упознат са ситуацијом да ускоро крећемо са бомбардовањем војних циљева у Србији. Милошевић нам није оставио избора. Знам да се противиш овоме што радимо, али желим да знаш да ћу урадити све што треба да нам неслагање по овом питању не упропасти оно на чему смо радили претходних година.

ЈЕЉЦИН: Плашим се да нећемо успети у томе. Морамо политички да дискутујемо, уместо да бомбардујемо и уништавамо људе.

КЛИНТОН: Само да ти кажем ово, Борисе, урадио сам све што сам могао да постигнем договор са Милошевићем. Нагомилао је трупе на Косову, око 40.000 војника и 300 тенкова. Не жели да прекине насиље и поново ће урадити као у Босни. У основи, ти ћеш одличити да ли ћеш дозволити овом силеџији да уништи наш однос, који смо мукотрпно градили претходних шест и по година. Ја сам увек био ту за тебе, радио напорно да подржим Русију на економском плану. Жао ми је што је Србин (прича о Милошевићу). Волео бих да је Ирац или нешто друго, али није. Константно је одбијао сваки предлог да прекине агресију. Он није довољно битан да му дозволимо да упропасти однос између САД и Русије и сву европску подршку. Није вредан тога.

ЈЕЉЦИН: Да, Биле, заиста је то штета, по мом мишљењу. Толико смо дуго радили у истом правцу. Урадили смо сјајне ствари. У име нас, мојих и твојих односа, молим те да опозовеш напад и да направимо заједничку тактику како да се боримо против Милошевића, само против њега лично. Наш народ ће сигурно од сада имати лош став према Америци и НАТО. Сећам се колико ми је било тешко да окренем главу нашег народа, политичаре према Западу, према Сједињеним Државама, али сам успео то да урадим, а сада да изгубим све то.

ОДЛОМАК ИЗ РАЗГОВОРА – 25. април 1999.

ЈЕЉЦИН: Здраво. Биле.

КЛИНТОН: Здраво. Борисе.

ЈЕЉЦИН: Знаш да сам одлучио да не пошаљем седам војних бродова на Медитеран, као што смо се договорили, и наставићу да испуњавам оно што сам обећао. Помоћ коју дајемо Југославији биће стриктно хуманитарна и ићи ће копненим путем. Имали смо проблема на мађарској граници, али то је решено. Милошевић је инсистирао да Југославију снабдемо антиракетним системом С 300, али му га нећемо дати, и то можеш да ми верујеш.

КЛИНТОН: Хвала ти.

ЈЕЉЦИН: Зато што не бих дозволио ниједном авиону да се приближи граници Југославије. Па слушам те, Биле.

ДРУГИ ОДЛОМАК ИЗ РАЗГОВОРА – 25. април 1999.

ЈЕЉЦИН: Знаш да чујем од војске да желе да пошаљу трупе да помогну Милошевићу? Знаш да сам осудио такве позиве и запретио да ћу било ког генерала који прича о слању трупа да се помогне Милошевићу отпустити из војске.

КЛИНТОН: Хвала ти.

ЈЕЉЦИН: Има један командант са Далеког истока, генерал-пуковник Чечеватов, који је желео да пошаље батаљон да оде у Југославију да помогне Милошевићу. Отпустио сам га. Желим да знаш да је војска под мојом командом и да такве ствари нећу толерисати. Неће бити никаквих изненађења…

ОДЛОМАК ИЗ РАЗГОВОРА 2. мај 1999.

ЈЕЉЦИН: Биле, дугујем ти медвеђи загрљај.

КЛИНТОН: Желим медвеђи загрљај. И запамти, Борисе, веома је битно да из целе ствари изађемо на начин који је добар за мир на Балкану и добар за Русију и за наше односе. Јако ми је драго што си укључен у све ово и што је Чернодирдим укључен и радујем се што ћу га видети сутра. Обојица морамо да будемо укључени.

ОДЛОМАК ИЗ РАЗГОВОРА 10. јун 1999.

КЛИНТОН: Здраво, Борисе. Само зовем да ти се захвалим на твом лидерству да се конфликт оконча. Повлачење је почело, бомбардовање је престало, и сада чекамо на доношење резолуције УН и радујем се што ћу радити с тобом на томе.

ЈЕЉЦИН: Да, знам да смо заједнички радили. Било је то тешко остварити. Жао ми је ако сам у неким случајевима био пренапоран.

В. Несторовић

Оставите Коментар