Косово је за Србе оно што су Јерусалим, Јудеја и Самарија за Јевреје: колевка нације, место где је све почело. На жалост, Израел је признао независност српске покрајине. Уочи избора у САД за мање од два месеца и потребе Вашингтона да забележи спољнополитичке успехе, политика је поново тријумфовала над принципом

Пише: Мајкл Фројнд

У запањујућем прошлонедељном политичком преокрету Израел је попустио пред америчким притиском и формално је признао српску покрајину Косово као независну државу.

Иако је већи дио медија поздравио овај развој догађаја са узбуђењем и чак са извесном дозом радости, не бисмо смели да дозволимо да нас преваре и убиједе да је то била мудра одлука. Сигурно није. Признавањем Косова, Израел је починио велику балканску грешку, која није само увреда историје, правде и здравог разума, већ која подрива националне интересе јеврејске државе и која ће нам се вероватно вратити као бумеранг.

Овај корак је презентован широј јавности од стране америчког председника Доналда Трампа 4. септембра у Овалном кабинету, у присуству председника Србије Александра Вучића као и Авдулаха Хотија, самозваног косовског премијера, током потписивања споразума о нормализацији економских односа.

Ова одлука означава нагли заокрет у израелској политици. Више од 12 година, откако је ова српска покрајина нелегално и једнострано прогласила да се одваја од Србије 17. фебруара 2008. године, Израел је одбијао да подржи независно Косово из принципа и са добрим разлогом. За почетак, Косово је саставни део Србије, и законски и уставно. Подржати његово отцепљење значи мешати се у унутрашње ствари друге државе, што је ретко када разборит корак. Нарочито на Балкану, гдје гранични спорови, етничке тензије и сложени историјски процеси само додатно компликују ситуацију.

Да бисте у потпуности разумели осетљивост питања, само размислите колико је питање Косова важно за Београд, са којим Израел његује све топлије односе последњих година.

Поједностављено, Косово је за Србе оно што су Јерусалим, Јудеја и Самарија за Јевреје: колевка нације, место где је све почело.

Више од 800 година Косово је срце Србије, а било је културно, духовно и административно средиште све до судбоносне битке на Косову Пољу 1389. године, када су Турци Османлије победили Србе и њихове савезнике.

Данас, албански досељеници су раселили српске становнике тог подручја и они сада чине већину. Али територија покрајине прошарана је древним српским црквама, манастирима и споменицима. За Србе би напуштање Косова било слично вађењу њиховог колективног срца које још увек куца, централног органа који је од виталног значаја за њихово национално наслеђе и идентитет.

Отуда, иако се Србија у Белој кући сложила да појача економску сарадњу са Косовом, они су одлучно одбили да признају његову независност, бранећи право на свету земљу својих предака.

Израелско признање Косова вређа Србију и пријети да баци сенку на све боље односе две земље.Такође поставља опасан преседан који се лако може окренути и искористити против јеврејске државе.

Уосталом, ако Косовари могу једнострано да напусте Србију да би створили своју земљу, зашто то не би могли учинити Палестинци у Јудеји или израелски Арапи у Галилеји?

Косово је настојало да оправда свој захтев за независношћу на исти начин на који то чине Палестинци: позивањем на право на самоопредељење. Али спровођење овог права у међународним односима отвара трновита и опасна питање. Заиста, које су тачно његове границе?

На пример, да ли би становници Бруклина у принципу могли да тврде да су јединствена нација са свим њиховим историјама, географијом, кухињом, чак и нагласком, и да истакну захтев за одвајањем од САД-а и формирају своју земљу? А шта је са Каталонцима у Шпанији, Корзиканцима у Француској или Шкотима у Уједињеном Краљевству, од којих би многи желели да оснују независну државу?

Када би се свакој етничкој мањини дозволило да користи право на самоопредељење, то би изазвало бескрајан круг хаоса широм света.

Током година, супротстављајући се косовској независности као принципу, Израел је могао с разлогом да тврди да заступа доследан став који заступа неповредивост суверених граница. Али након признавања Косова, та доследност је отишла у прошлост.

Свакако, споразум најављен прошле недеље није без бенефита за Израел, јер су се и Србија и Косово са већинским муслиманским становништвом обавезали на отварање амбасада у Јерусалиму, даље јачање међународног легитимитета статуса Светог града као главног града јеврејске државе. Вучић и Хоти такође су се сложили да прогласе Хезболах за терористички покрет.

Такође, све се ово дешава само неколико недјеља након најаве у вези са споразумом између Израела и Уједињених Арапских Емирата, што даје осећај напретка и позитивних пројмена које су у току у овом делу света.

Али остаје чињеница да смо платили врло високу цену.

Као што је Артур Кол, бивши израелски амбасадор у Србији, рекао за The Media Line, „нисмо повезани са балканским сукобом и не би требало у њега ни да улазимо.“

„Нисам сигуран да је у интересу Израела да се умеша.“, рекао је Кол, додајући: „Плаћамо цену издајом дугогодишњег принципа наше политике. То је корак који би се могао одразити на израелско-палестински сукоб.“.

Признавањем Косова, Израел је нарушио односе са Србијом, поткопао сопствени став о палестинском праву на самоопредељење и умешао се тамо где му није место.

Уместо признања Косова, Израел би требало да nегује везе са Србима, са којима Јевреји имају дугу и заједничку историју пријатељства и узајамног поштовања.

На жалост, уочи избора у САД за мање од два месеца и потребе Вашингтона да забelежи спољнополитичке успехе, политика је поново тријумфовала над принципом.

--

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here