Болан пораз у Калињинграду, и све што иде уз њега…. огорченост на наш менталитет, сијасет ”стручних” критика на рачун игре и тактике нашег тима, невјерица да смо пред вратима још једног прераног изласка са Мундијала…. итд. То што се муче Њемци и Аргентинци ( финалисти прошлог шампионата ), и што испада Пољска ( од ”тамо неког” Сенегала ), није утјеха пред чињеницом да су нам живот загорчали одавно маркирани провокатори Џака и Шаћири, – поготово овој други, оним бијегом у посљедњим тренуцима меча…

Фото: Simon Hofmann - FIFA/FIFA via Getty Images
Фото: Simon Hofmann – FIFA/FIFA via Getty Images

Али, кад онако такмичарски погледамо салдо и посљедице поменутог пораза, заиста не можемо видјети ништа друго осим прилике да се у сриједу, уочи Видовдана, мушки и спортски ”побијемо” са Бразлицима, – па ко што понесе! Знам да ће ми бројни здраворазумни читаоци поручити да не с…. него да погледам истини у очи. Оно – луд је свако ко мисли да може да се ”вади на Бразил” и сл. А ја ћу све да питам: ”Еј, чекајте људи, па треба ли да се поакујемо прије краја”! Има ли смисла икакавога ( о витештву да не зборимо ) повлачити се са бојног поља прије почетка утакмице?

Знам ја да су многи ову утакмицу замишљали као рекреацију на отвореној сцени, као безбрижно надигравање са мајсторима лопте, послије већ архивираних Швајцараца, као пицигин на Копакабани са одавно обезбјеђеним пласманом у други круг… Па сад као – зар ћемо са Бразлицима да играмо од праве? Зар ћемо са њима на ”бити ли не бити”?

Наравно, нико нормалан не мисли да се пред Бразилцима можемо к..чити са фудбалским занњем. Нити ја сматрам да су нам шансе велике. Напротив, биће то утакмица са огромним потенцијалом да нас противник потуче до ногу. Не знаш од куда ти пријети већа опасност, а наш тим је показао слабости које се …”виде из авиона”. Ма људи, све то стоји, али јесмо ли ми дошли да се играмо, да се боримо, или да анализирамо објективно стање? Анализе аналитичарима – а ми да се спремимо да одиграмо најбоље што можемо.

Одавно у свјетском фудбалу Бразил није по квалитету толико изнад европских екипа, колико је био прије 20 – 30 година. Па је то случај и у односу на наш тим. А да не причам напамет, најбоље говоре чињенице да је Костарика коју смо надиграли, за њих била ребус цијелих 90 мин; да је Швајацрска са којом смо ми били, у најмању руку равноправни – са истим Бразилом била такође равноправна…. Бразил се мучи, а ми смо ( изузев посљедњих 20 мин меча у Калињинграду ) лијепо разиграни…

Ово није игра против Пелеа или покојног др Сократеса, Зика и компаније…нити против старог Роналда, а ни Роналдиња…. ово су ”неки нови клинци” са обје стране центра…а игра се, да и то напоменемо, на највећем московском стадиону. Публика ће, несумњиво, бити на нашој страни, а судије – не би смјеле да понове оно што су урадиле Србији против Шиптара ( пардон Швајцараца ).

Ко у све ово не вјерује, нека погледа табелу. Ако побједимо Бразил, идемо даље. У том случају – испада Бразил. Онај ко не воли да испадне Бразил, – нека слуша даље: ако одиграмо нерјешено 2:2 или више, онда нам на руку иде евентални кикс Швајцарске против Костарике од 0:1 или тако нешто минимално. А ако одигрмао реми 0:0 или 1:1…е онда нам треба убједљивија побједа Костарике. Костарика је испала, рећи ће неко, – а ја кажем, да, баш зато што је испала, може одиграти растерећен меч, а имају голмана за десетку!

Ето има ту да се рачуна, и да се праве планови. У сваком случају – нема паковања!

Бошко Радовић

Извор: in4s.net

Advertisements