Протојереј Јован, син Николе Гардовића, кога је на данашњи дан прије 25 година у Сарајеву убио Рамиз Делалић Ћело, каже да актуелна прича о референдму и Дану Републике Српске, који смета држављанима БиХ друге националности, савршено осликава најстрашнију чињеницу да се послије рата у БиХ ништа није промијенило.

 

„Њима је сасвим нормално да је 1. март дан независности БиХ, а то што је на тај дан убијен Србин, што је пала српска крв и што добар дио држављана БиХ тај дан не сматра празником јер не може да се радује, то им не смета“, рекао је отац Јован за „Спутњик“.

Он је подсјетио да је референдум 1992. године о независности БиХ трајао два дана – 29. фебруара и 1. марта, али да резултати нису били одмах, тако да су Бошњаци могли да узму и неки други дан за празник.

„То нико није предложио. И даље се инсистира на томе да је крив онај други. Туга ми је само у томе што не видим неко рјешење за убудуће у реторици коју мало-мало па чујемо“, рекао је отац Јован, свештеник цркве Светог Александра Невског у Београду.

Он наводи да 25 година траје недоумица ко су људи који су му убили оца, зашто баш они, зашто баш његовог оца, док цијелу породицу Гардовић највише мучи чињеница што нема званичног одговора на питање да ли иза свега стоји само Рамиз Делалић, који је пуцао, или неко други.

„Ухапшен је сат послије убиства. Мој брат и још један свједок ишли су у СУП и идентификовали га, али њега су исто вече пустили. Нестао је, а у априлу се вратио у Сарајево, пред почетак правог рата. После Дејтона се вратио, јер се једно време крио у иностранству, новине су писале да је дошао због бизниса, ухапшен је и почело је суђење из трећег покушаја“, присјетио се отац Јован.

Одговарајући на питање да ли је опростио, протојереј Јован истиче да може да прашта, али да је питање коме када оног на другој страни то не интересује.

„За 25 година нико није нашао за сходно са друге стране да покаже трунку разумијевања, жалости, жеље да затражи опроштај. И тај Рамиз, убијен је 15 година касније, видио је мене, брата, сестре, зета, могао је да нађе начин, у чекаоници у суду, могао је да каже неку ријеч, десило се, није било намјерно, била је таква атмосфера, узаврела крв, могао је да нађе ријеч оправдања. Није то урадио“, рекао је отац Јован.

Он је додао да је његов отац био грађанин Сарајева, грађанин БиХ, али да нико из града, републике или неке странке није дошао и рекао да се десио злочин, те да ли се може извући нека поука да будућа покољења не начине исту грешку.

Протојереј Јован каже да данима прије 25-годишњице смрти оца поново пролази кроз све и признаје да не може ни да замисли како је његовом брату Милану, који се, умјесто да на данашњи дан слави годишњицу брака, присјећа убиства оца.

„Годинама се сви боримо са мишљу шта смо то могли да урадимо другачије? Да ли је то могло да се спријечи? Поготову сам ја себи постављао то питање, пошто у том тренутку нисам био уз оца“, испричао је отац Јован.

Пошто никада није наишао на разумијевање друге стране, отац Јован каже да данас ријетко одлази у Сарајево јер се тамо не осјећа пријатно.

Рамиз Делалић убио је 1. марта 1992. године Николу Гардовића испред Старе православне цркве на Башчаршији у Сарајеву, што је за многе била најава почетка рата у БиХ.

У дијеловима Федерације БиХ 1. март се обиљежава као „дан независности БиХ“ и данас је нерадни дан.

Србе у Републици Српској 1. март подсјећа на нелегални референдум о независности БиХ спроведен 1992. године на који већина Срба није изашла и на којем су прегласани од друга два народа – Бошњака и Хрвата.

У Републици Српској и дијеловима ФБиХ са хрватском већином овај датум се не обиљежава и радни је дан за све институције.

Извор: СРНА/Спутњик

Фото:Sputnik/ Александар Милачић