Борислав Боро Радић је био командант интервентног вода Вогошћанске бригаде Војске Републике Српске. Боро Радић и његов саборац Предраг Божур Жарковић постхумно су одликовани Орденом Војске Републике Српске. Пре рата, стекао је реноме једног од најопаснијих Срба у иностранству. Имао је место у џетсету и богатство од неколико милиона марака. Чим је избио рат у Босни и Херцеговини, вратио се у Сарајево.

Чувени Вогошћанин, каратиста са црним појасом, жестоки момак који се пред рат није размишљао ни тренутка да напусти сво богаствоу мирној Европи како би помогао браћи на првој линији фронта. Као командант Интервентног вода учествовао у многим акцијама ослобађања вогошћанских насеља. Лично је заузео Станицу милиције у Вогошћи када се још није знало коме ће општина припасти. Ослободио је комплекс „Претис“ и омогућио несметану производњу граната! Више пута рањаван, увек је штитио слабије, а мангупима очитавао лекције. Није тајна ни да је упркос бројним финансијким понудама одбио да напусти Вогошћу и Српско Сарајево у рату.

Погинуо је у аутомобилској заседи у Љубини, заједно са још неколико сабораца, и дан данас под нерасветљеним околностима. Сумња се да је убиство било организовано са „српске“ стране. Одликован је орденом ВРС. Након 25 година пренесен је, заслугом својих сабораца, на војничко гробље на Сокоцу. Вечна слава!

Извор: Принцип

Advertisements
--