Знате ли за са колико је пресуда умрла она страшна Мирјана Марковић, црвена вештица са Дедиња, уништетељ српских националних снова, прогонитељ неистомишљеника, иза које стоје десетине политичких убистава са потписом државе и њеним налогом? Знате ли за колико су је дела осудили они што су то одговорно тврдили, што су је мрзели из дубине душе и што су 12 година имали апсолутну власт, укључујући и потпуно зависно и политички контролисано правосуђе? За нула, умрла је чиста пред лицем закона! Истина, проглашена је кривим, за замислите страшног греха, то што је дадиљи омогућила коришћење стана и то на годину дана, али је после жалбе процес враћен на почетак.

Сећа ли се неко Гадафијеве деце? Потписник ових редова их се, професионална му је обавеза и деформација сећа, али не само из периода када их је плаћеничка руља развлачила са оцем по улицама моћне Либије коју су стварали, него из доба када им се целокупна западна штампа дивила, а егзекутор из сенке Саркози дивио, као образованој, племенитој деци са манирима и пристојним понашањем, који руше табуе и предрасуде.

Јесте ли чули за Асадову жену? Годинама нисте, јер је живела скромно, повучено у складу са репутацијом прве даме просперитетне и слободне државе. А, онда је, ето неки страни угледни таблоид, нека енглеска верзија НИН-а, објавио како је госпођа потрошила милионе на луксузне ципеле, док деца умиру у Сирији. Нити је она толико отворила буђелар, нити има толико суму у њему, нити су деца умирала – али, то више није ни битно.

Шта то, данас, у Србији, везује Слобину Миру, Гадафијеве клинце и Асадову госпођу? Једино и само Андреј Вучић. Сви су они били или дивни или небитни западним центрима моћи, до момента када лидери који су у сродству са њима нису почели да сметају одбијањем да буду послушници, а избором да буду државници или да макар то пробају. Када су одбили да предају суверенитет, да дигну руке од делова своје територије или своје целокупне територије и када су уместо диктата силе прихватили диктат свог народа, своје савести и личне одговорности. Тада су их мајстори из Ленглија, преко домаћих послушника и плаћеника, у складу са дугорочним стратешким опредељењем ударали тамо где највише боли: у породицу. Лажима, спиновима, митовима, вешто пласираним, агресивно пласираним и наметнутим.

Зато је свакоме са више од два разреда основне школе данас потпуно јасно: када један, на жалост одавно неугледни београдски недељник, чије је уредништво фиктивно у Жоржа Клемансоа 19, Београд , а заправо „преко баре“, без иједног доказа, претенциозно и неукусно нападне Андреја, ради се о нечему другом. Нападајући Андреја, нападају Александра, нападајући Александра нападају његову одлуку да се не одрекне и не преда Косово и Метохију како се од њега, замислите, очекивало, а нападајући ту одлуку заправо нападају Србију. И чине све преко деценијама увежбаних покварених спинова, да натерају Србију да подржи одлуку којом се напада Србија. Успело им је толико пута, зашто не би и овај?

Зато што, без лажне скромности, наспрам армије увежбаних, доларима поткованих и морала лишених плаћеника који кувају српску жабу са Андрејом на центру лонца, стоји нас неколицина независних, својеглавих и патриотски оријентисаних. Решених да не смемо бити глупи, ОПЕТ. И да не сме и неће проћи.

А, иза нас, можда не стоје тако опаки центри моћи и тако професионални тимови, али стоји нешто, народски речено, далеко зајебаније: народ, освешћен и решен да брани и своје државне интересе и оне који бране његове државне интересе.

И, да, драги НИН-овци и газде НИН-оваца, домаће и иностране (а, сви из сенке), прихватићемо све.

Врањешов клип и Карлеушин младеж? Андреј је крив.
Милијана и Милојко? Андреј је крив.
Може и ретроактивно. Кецманова тројка? Зна се кривац.
Дулетово отказивање бубрега? Брат да призна!
Рамбо Амадеус са магарцем на Евровизији? Зна се чији брат стоји иза тога.
Мијатова пречка? Јој, Андрејуууу…

Све је како ви кажете. И све може. Само не можете више да уређујете ствари у нашем дворишту, никад више, да се играте у њему и остављате хаос и не можете да нам продате исто фору, опет. Ону са Гадафијевим клинцима и Асадовом женом.

Тако јефтини и провидни, личите на оне клинце што у мрачним улицама у крају продају циглу пролазницима и убеђују их да је то за њихово добро. На овој цигли пише „Андреј криминалац“.

Само, заборавили су где живе највећи мангупи у Европи. И где та врста мангуплука не може да прође. Ни сада ни никада.

PS: Није случајно харанга НИН-оваца и дружине кренула на велики четвртак. Све Јуде воле да делују на тај дан.

Томо Ловрековић

loading...

Оставите одговор