Љубомир Ненадовић, српски књижевник и дипломата пријатељ Петра II Петровића Његоша, на свом путовању кроз Италију у Риму је срео владику, који је тамо боравио због нарушеног здравља. Са њим је обилазио Рим, а своје пропутовање описао у у путопису „Писма из Италије“.

Приликом посете цркви Светога Петра, забележио је један моменат у којем је Његош потврдио колико је волео и поштовао Црну Гору и колико су њега поштовали.

Црква Светог Петра је посебна светиња јер се у њој чува ланац којим је Свети Петар у Јерусалиму у тамници био везан.

-То је онај ланац што је у нашем народу познат под именом Часне вериге. У календару, у месецу јануару, њима је посвећен један дан. Сећам се да код нас многи разбирају кад су Часне вериге, да се не би огрешили и у тај дан штогод радили. Тај ланац чува се као светиња и стоји у ковчегу свагда под кључем. Kалуђер кад га показује отменим путницима, са великом пажљивошћу отвара шкрињу, вади ланац из памука, и са особитом побожношћу приноси га поклоницима, те га они, клечећи, са скрштеним рукама, целивају. Kад је калуђер принео владики ове вериге, владика их одмах узе у своје руке, растеже их да види колике су и чудећи се како су дугачке, рече:

„Ала су га добро везали!“

Затим их врати калуђеру, који од чуда једва је могао запитати:

„Зар их неће ваша светлост целивати?“

Владика му, полазећи, одговори:

„Црногорци не љубе ланце!“

Leave a Reply