Када је Кина објавила да затвара Вухан, центар епидемије коронавируса, у настојању да спречи даље ширење болести, свет је био запањен, а експерти сумњичави. Одлука Пекинга била је експеримент, упозорили су епидемиолози, наглашавајући да можда неће функционисати упркос огромним људским и економским трошковима.

Само Вухан има 11 милиона становника, а десетине милиона људи у оближњим градовима такође су затворени, јер су размере кризе постајале све очигледније. Али, скоро два месеца касније, Пекингов приступ делује да ради, јер епидемија у Кини јењава.

Земље са властитом експоненцијално растућом заразом увеле су сличне мере, од Србије, Италије и Шпаније до Немачке и Калифорније, мада у ниједној нису тако строге мере као у Вухану.

Само неколико сати од прве најаве у Вухану, јавни и међуградски превоз су укинути, без изузетака, чак ни за личне и медицинске потребе. Ђаци и студенти су већ били на одмору, али је тај период продужен на неодређено време, преноси Експрес.

Затворене су све продавнице осим оних које продају храну или лекове. Приватна возила била су забрањена на путевима без посебне дозволе, а већина јавног превоза је заустављена, остављајући улице празне и тихе. У почетку су људи могли да се крећу ван домова, али ограничења су убрзо пооштрена. Неке области су ограничиле излажење на једног члана породице свака два дана ради куповине потрепштина. Други су забрањивали становницима да оду, тражећи да наручују храну и друге потрепштине од курира. Касније је политика постала још агресивнија – званичници су одлазили од врата до врата ради здравственог прегледа и присиљавали свакога ко је болестан у изолацију.

Контроле су појачане широм Кине убрзо након затварања Вухана, делимично због страха да би људи који желе да побегну из града пре његовог затварања могли да рашире Ковид-19. У вец́ини зграда постоје заштитари који прате температуре свакога ко улази. Стамбено насеље је затворено за све, осим за њихове становнике. Маске су постале свеприсутне широм землље. Државни таблоид Глобал тајмс поделио је снимке власти како користе беспилотне летелице да би надзирали људе у унутрашњости Монголије – више од 1.000 км од Вухана – који су изашли без маски.

Мере које је примењивао Вухан, међутим, нису једини начин обуздавања болести. Земље с јаким везама с Кином које су деловале превентивно и одлучно – укључујући Тајван и Сингапур – до сада су успеле да обуздају болест темељним прегледом, тестирањем и програмима праћења контаката, као и увођењем раног социјалног дистанцирања.

Међутим, Кина се и сада није потпуно опустила. Вухан је још увек затворен, мада је неким људима дозвољено да иду на посао, а широм земље и даље постоје строге контроле из страха да би вирус могао да се врати.

Многи ресторани и продавнице захтевају од грађана да провере температуру и евидентирају своје податке пре уласка или постоје квоте за улазак. Неке зграде ће пустити само оне који су се окренули софтверу под називом “Здравствени код” који појединцима даје једну од три боје на основу недавне историје путовања.

Званичници су посебно опрезни код особа које улазе у земљу, а Пекинг и провинција Анхуи од путника из иностранства захтевају карантин у централизованим областима посматрања. Друга места као што су Шангај и провинција Гуангдонг наређују свим путницима из тешко погођених земаља – укључујући Велику Британију и Италију – да остану у карантину код куће или у центрима.

--

Leave a Reply