Савезници августа 1915. Србима у замену за исток данашње Македоније нудили ‘Велику Србију’, у коју би ушли цела БиХ, средња и јужна Далмација, Срем, Бачка, северна Албанија, Славонија. И ми смо све то одбили због Југославије!?!

Влади Kраљевине Србије августа 1915. било је од стране светских сила понуђено да одмах после Првог светског рата формира ‘Велику Србију’! Од наше државе се тражило да Бугарској уступи источну Македонију, а заузврат би добила читаву Босну и Херцеговину, добар део Славоније, средњу и јужну Далмацију, Срем, Бачку, па чак и делове северне Албаније!

Овај предлог стигао је тадашњем председнику Владе Николи Пашићу од сила Антанте (Русија, Француска, Британија, прим. ур.), али је он глатко одбијен јер се тадашња српска елита, на тајној седници Скупштине у Нишу, већински одлучила за стварање Југославије заједно са Словенцима и Хрватима (који су само годину дана раније починили језив геноцид над Србима у Подрињу)!?!

Већина посланика против

Kако је у најновијем броју открио „Недељник“, преносећи оригинални транскрипт са тајних седница Скупштине у Нишу, а који је све донедавно био скривен у Архиву САНУ, у ‘Велику Србију’ би, између осталих, ушли и Дубровник, Брач, Пељешац, Сплит, Сарајево, Охрид, Осијек, Бихаћ, Бањалука…

Србија је, међутим, одбила знатно проширење своје територије и излазак на Јадранско море!? На Пашићев наговор, чак 103 од укупно 127 посланика гласало је против те савезничке понуде. Српски посланици нипошто нису били спремни да у склопу овог договора са страним силама Бугарској уступе источне делове данашње Македоније

Image result for londonski ugovor 1915

– Другог дана седнице, 22. августа 1915, Пашић је заступницима српског парламента детаљно елаборирао зашто је он енергично против. Рекао је: „Долази овај најозбиљнији корак, где се од нас тражи да чинимо извесне жртве. Од нас се захтева много. Србији се дају веће територије но што она даје.

Србији се нуди: БиХ, Срем, долина Драве, Бачка, широк излаз на Јадранско море од рта Планке, па испод Дубровника на 15 километара са острвима Велики и Мали Чиран, Буан, Болта, Брач, Пељешац…

Али на то не може Србија пристати јер су јој ове земље милије од оних што ће добити. Та линија дели један народ…

Нама се одузима много, и то земље не само неколико пута крвљу заливане но земље које су по целој прошлости и историји само српске. За накнаду дају нам се опет српске земље, али оне би требало и без досад уложених жртава бити наше. За Србију је боље да часно подлегне непријатељу него да уступањем својих територија стварно учини самоубиство.

Ми не мењамо наше мишљење, нити ћемо га променити, па чак и онда ако нас принуде да дамо, то је као у рату кад се изгуби земља“ – преноси „Недељник“ Пашићеве речи у тексту који је потписао хрватски публициста и новинар Дарко Худелист.

Он додаје и да је Пашић из неколико разлога био против ове идеје.
„Пашић није желео да одустане од тада већ прокламоване идеје о уједињењу Срба, Хрвата и Словенаца у једну државу на равноправним основама, које ће и уследити после рата.

Такође, није био спреман да се одрекне источне Македоније, за коју је много крви проливено, нарочито у Другом балканском рату, и да је преда смртним непријатељима Бугарима.

Advertisements

loading...

Оставите одговор