Иза људи који воде престоницу налази се 12 месеци великог труда и преданог рада.

С обзиром на то да децембар броји своје последње дане право је време да се осврнемо на све што је урађено и да чујемо какви су планови за главни град Србије у 2020. години будући да је недавно усвојен највећи буџет у историји престонице.

Са замеником градоначелника Гораном Весићем разговарали смо у његовој канцеларији у Старом двору.

Табла на којој је исписано неколико десетина пројеката налази се насред канцеларије и сведочи о многобројним активностима и плановима за даљи развој главног града Србије. Одмах поред табле је огроман орман са књигама док се на свим зидовима налазе слике знаменитих личности које су утицале на историју Београда и читаве Србије.

Прегршт је тема за разговор.

На који реализовани пројекат сте најпоноснији кад се осврнете на последњих 12 месеци?

  • Најпоноснији сам на уређење парка Војводе Вука и Трга републике и читавог тог потеза који се после спојио са Косанчићевим венцем. То је пројекат који најбоље одсликава дух онога што ми хоћемо у Београду. Хоћемо да Београд коначно буде уређен и да изгледа као сви европски градови. Свако ко се данас прошета парком Војводе Вука и целим простором Топличиног венца може из тога јасно да закључи како желимо да изгледа Београд.

То није највећи пројекат, гледано буџетски, али је значајан зато што показује шта хоћемо од Београда. Заиста желим да читав Београд буде такав: да имамо уређене паркове и улазе, пешачке зоне, бициклистичке стазе… Да овај град постане град по мери човека. Да буде град за људе. Кад ме питају да у једној реченици опишем политику коју водимо у Београду увек кажем да желимо да Београд буде град за сваког човека.

Грађани Лазаревца и Младеновца су добили линије БГ воза које ће им значајно уштедети време доласка до центра града. Кад можемо очекивати прве радове на изградњи метроа?

  • То је део приче како би се Београд интегрисао да постане један град. У Београду тренутно према незваничним подацима живи око 2.200.000 људи. Веома је тешко људима да дођу до центра града са садашњим саобраћајним везама. Саобраћај је највећи проблем Београда јер се деценијама уназад није радило на решавању тог проблема. Први семафор у Београду је отворен 1956. године на углу Кнеза Милоша и Краља Милана, а град је тад имао 500.000 становника и 6.000 аутомобила. Данас има четири пута више грађана и 700.000 аутомобила! Саобраћајна инфраструктура није прављена за тако велики број аутомобила и за тако велики број људи. Београд је требало раније да решава питање метроа јер не постоји ниједан град у Европи величине Београда чији је основни подсистем превоза аутобуски подсистем. Свуда је то шински подсистем.

То је заиста превоз који може без икаквих проблема да превезе брзо велики број људи. Зато је наш приоритет од почетка изградња метроа и наставак изградње БГ воза. На БГ воз сам посебно поносан. Када смо 2013. године дошли у град затекли смо свега око 23 км БГ воза, данас има око 170 км, а кад будемо завршили све пројекте на проширењу имаће више од 250 км. БГ воз је у овом тренутку најбржи и најефикаснији начин Београђана.

Ја сам 15. децембра ишао првим БГ возом од Вуковог споменика до железничке станице у Лазаревцу и требало нам је тачно 63 минута. Данас да кренете из центра Лазаревца ка Вуковом споменику аутобусом треба вам између 80 и 100 минута и то ако не упаднете у гужву. Уложили смо додатни новац да спојимо Барајево и Лазаревац, односно Младеновац и Сопот преко Раље и Јуринаца. То радимо јер хоћемо да омогућимо људима да живе у једном систему.

То је и одговор на питање зашто је важно да имамо метро. Последњих пет година смо интензивно радили на припреми за изградњу и дошли смо у ситуацију да за годину дана будемо спремни за почетак радова. Завршавамо План детаљне регулације Макишког поља који ће омогућити да дефинишемо комплетну изградњу свих депоа и почетне станице. Током септембра 2020. завршићемо План генералне регулације шинских система на територији Београда који ће подразумевати метро, БГ воз и трамваје. Макишко поље је важно ако узмемо у обзир да су једни од наших најоптерећенијих праваца Булевар војводе Живојина Мишића и Радничка улица. Ту се слива сав саобраћај са Чукарице, Барајева, Уба, Лазаревца, све што долази са Ибарске и из Обреновца… Кад будемо имали почетну станицу на Макишком пољу ти аутобуси више неће улазити у град већ ће људи ту прелазити на метро. Самим премештањем аутобуске станице ће се такође смањити број аутобуса јер неће имати потребу да иду даље од Моста на Ади.

Прва линија метроа ићи ће од Макишког поља до Миријева. Друга линија ће ићи од Миријева до главне железничке станице у Земуну. Миријево ће потпуно променити структуру становништва и вредност некретнина. Анализе кажу да тамо где пролази метро расте вредност квадрата за 20-25 одсто.

БГ воз ћемо ширити независно од метроа. Проширићемо линију од Земуна према Сурчину. Обухватићемо национални стадион, центар Сурчина, Аеродром „Никола Тесла“ и продужити до Обреновца. Онда ћемо имати компатибилан систем лаке железнице и метроа који ће омогућити потпуно несметано функционисање. Без тога Београд неће решити проблем гужви. За метро нам треба око четири милијарде евра, а за ширење БГ воза око 500 милиона.

Планом генералне регулације шинских система радићемо и на ширењу трамвајских мрежа. Продужићемо трамвај од Бановог брда према Цераку и Видиковцу и са Богословије до Вишњичког поља. Ове године расписујемо и тендер за пројектовање моста на Ади Хуји где је предвиђена и трамвајска мрежа тако да ће трамвај преко моста ићи на леву обалу Дунава. Тек тада ће бити могућа права реконструкција Панчевачког моста.

Изградњу метроа и проширење мреже БГ воза ће 90 одсто финансирати држава, а 10 одсто Град Београд. То су национални пројекти. Имамо велику подршку Републике и председника Александра Вучића и ја сам на томе захвалан. То не бисмо могли сами да финансирамо јер је потребан новац у висини наша четири годишња буџета. Метро нигде у свету није профитабилан, али имате друге ефекте: уштеди се на гориву, мање се касни на посао, смањује се загађеност…

Београд се преко Сурчинске петље повезао на ауто-пут Милош Велики. Шта се дешава са брзом саобраћајницом од Новог Београда ка ауто-путу?

  • Саобраћајница са четири траке почиње да се гради најкасније у априлу. Веза између Новог Београда и Сурчина биће дуга 7,9 км. Омогућиће нам да се повежемо на ауто-пут Милош Велики и битно ће растеретити ауто-пут који је један од најоптерећенијих праваца у Београду јер га користе и Београђани, али и људи који само пролазе кроз Београд. Кад следеће године буде готова обилазница, односно деоница од Бубањ потока према Орловачи, људи који долазе до Београда више неће имати никакве потребе да улазе у град.

Тражили смо иначе од Путева Србије да се ауто-пут прогласи градском саобраћајницом и да постане градски булевар у коме неће бити транзитног саобраћаја. Сада све што иде од Мађарске ка Грчкој пролази кроз град и то није нормално. Нећемо имати гужве које сада имамо јер сви возе тим путем.

Гужву сте покушали да смањите и смањењем броја доставних возила у граду у периоду од 20 часова до 7 х ујутру. Колико то даје резултате након месец дана примене?

  • То није мера сама за себе. Прво смо увели повећане казне за паркирање у жутим тракама и зони пешачких прелаза, затим казне за паркирање на трамвајским баштицама… Уређујемо и време кад возила могу да доставе робу јер се често дешава да загуше жуте траке и направе проблем у функционисању саобраћаја. Следећи корак је увођење једног високотехнолошког начина контролисања жутих трака за који сам сигуран да ће заувек решити проблем четири мигавца јер ћемо на свака три минута контролисати сваки део тих улица. Свако ко се буде бахато паркирао биће жестоко кажњен и тиме ћемо заштитити грађане. Радимо и нове жуте траке где год је то могуће како бисмо омогућили бржи пролаз градског превоза. Неке улице – попут дела Јаше Продановића – биће само за градски превоз.

Радимо све што је могуће да у наредних осам-девет година, колико нам треба да метро проради, решимо што више проблема како би градски превоз несметано функционисао. Последње три године у Београду сваке године просечно се региструје око 50.000 нових аутомобила. Онда се питамо откуд загађење, а имамо 700.000 возила од којих бар пола има еуро 3 или еуро 2 мотор.

Колико одлив радника утиче на Београд ако узмемо у обзир рекордно ниско стопу незапослености? На који се начин рецимо ГСП бори за останак радника? Хоће ли Београд почети да увози радну снагу за дефицитарна занимања?

  • Веома сам срећан што је последњег дана у октобру у Београду стопа незапослености била 7,7 одсто, односно око 68.000 грађана је било без посла. Ту незапосленост треба да преполовимо и долазимо на европски просек који обезбеђује заиста потпуну запосленост. Посебно сам срећан јер је 2013. године незапосленост у Београду била 25 одсто. Просечна плата у Београду ће до краја године бити око 600 евра, а просечна плата 2013. је била 465 евра.

Просечна плата у ГСП у јануару биће 72.000-75.000 динара. То је врло пристојна плата за Србију. Прошле године смо примили у радни однос више од 200 возача тако да нам данас недостаје само њих двадесетак. Пре четири године нам је недостајало више од 400. Онда смо повећали плате, а просечна плата возача 2013. године била је 48.000. Реците ми само коме је још порасла плата за 250 евра у последњих шест година? Не кажем да је то довољно, али је чињеница да радимо максимално што можемо да те плате буду боље.

Ми у нашем комуналном систему града исплаћујемо 13. плату која износи 48.800 динара. Ове године смо захваљујући Влади Србије исплатили регрес од 33.000 динара. То је нешто на шта запослени могу да рачунају и мислим да мало предузећа на тај начин брине о својим запосленима. Ситуација у ГСП дакле није алармантна. Имамо стално отворен конкурс за пријем нових возача. Омогућили смо свима који желе о трошку града добију Ц и Д категорију.

Следеће године ћемо кренути у изградњу станова за запослене. То је нешто што град није радио десетак година. Управо купујемо локације за социјално становање. Станове ћемо продавати запосленима по цени изградње која ће бити око 600 евра. Онда ће запосленима бити обезбеђени кредити без учешћа, ко год моћи ће жели да узме кредит, а мораће наравно да потпише уговор да ће остати десет година. На тај начин желимо да мотивишемо запослене у државној управи, који можда имају нижу плату него у приватном сектору, да имају неке друге погодности, рецимо, да добију стан за 600 евра по квадрату.

А да ли ће нам требати увоз радне снаге? Хоће. Ми смо земља која већ увози радну снагу у пољопривреди и грађевинској индустрији, а богами ускоро ћемо и у ИТ и другим областима. Отворено вам кажем да би нама грађевинска индустрија у Београду стала да нема страних радника. Имате можда и 50 одсто страних радника у грађевинској индустрији и то из Египта, Турске… То само показује да постајемо развијена земља јер људи долазе да раде тамо где им је боље. Више зараде овде него у Турској. Стала би нам и пољопривреда да нема стране радне снаге кад крену жетве и бербе. Постајемо земља која је зависна од увоза радне снаге. Миграције су потпуно нормалне у савременом свету.

Ми се као држава добро боримо са одливом радне снаге у односу на друге државе. У Хрватској је рецимо паника. Тамо су читава села празна. Један од начина да се мале земље боре против тога је и мали шенген који пропагира председник Вучић. Прва ствар коју вас инвеститор пита јесте колико радника може да запосли. Ако нема радника – неће да прави фабрику! Ми ћемо сад бити интересантнији за инвеститоре јер смо јединствено тржиште и више ће улагати овде него рецимо у БиХ која је сама. То ће смањити и нетрпељивост између земаља региона јер економија решава све проблеме.

Како градска власт још може да утиче на пораст наталитета?

  • Остварили смо ново право да породиље које су добиле друго дете добију 10.000 динара. Сада се за прво и друго дете добија по 20.000 динара, за треће 40.000 динара, за близанце 50.000 динара, а социјално угрожене породиље добијају 50.000. То су мере које обезбеђујемо независно од Републике. За свако треће дете је обезбеђен бесплатан вртић. Цена вртића се притом није мењала четири године. Вама дете за 5.600 динара иде месец дана у вртић. Сваки родитељ зна да то није економска цена, али ми се на тај начин трудимо да помогнемо да се популациона политика поспеши. За разлику од наших претходника увели само и да се субвенционирају деца у приватним вртићима. Тренутно у Београду око 75.000 деце иде у вртиће. Одавно смо прешли границу од 70 одсто деце у вртићима коју је прописала Влада Србије.

Код Драгана Ђиласа је вртић био 8.500 динара, а ми сада морамо да вратимо три милијарде динара јер је наплаћивао више. За три милијарде смо могли да изградимо 15 вртића. Желим да кажем да не дугујемо ни динар родитељима за вртић, а Ђилас је каснио са исплатом породиљама по 15 месеци. Ми смо само у социјали затекли више од четири и по милиона дуга.

Посебно сам поносан да ћемо следеће године повећати број личних пратилаца деце са 450 на 500, затим ћемо имати 75 корисника персоналне асистенције, што је такође важно, увели смо и помоћ у кући деци са сметњама у развоју, што до сада није било, а план нам је да до краја године буде 60 корисника. Завршавамо дневни боравак за децу са сметњама у развоју у Лазаревцу. Радићемо такав центар и у Барајеву. Реконструисаћемо центре за социјални рад на Чукарици и Звездари. Отворићемо и два клуба за старе у Миријеву и на Бањици.

Направили смо план изградње 17 вртића, а прва четири ће бити отворена на пролеће.

Да ли ће СНС изаћи самостално на парламентарне изборе? Очекујете ли неко изненађење на изборима?

  • Сигуран сам да ћемо ми поново победити. Политика коју водимо не само да има резултате већ и нема алтернативу. Шта је алтернатива нашој политици? Имате са једне стране Вучића, а са друге све остале заједно: (Сергеја) Трифуновића, Ђиласа, (Зорана) Живковића, (Вука) Јеремића… Имате са једне стране нова радна места, Србију која је све поштованија, стварање слободне зоне на Балкану, раст запослености, раст плата, нове инвестиције, све јачу војску… Да ли је то довољно? Није. Да ли плате треба да буду веће? Сигурно ће бити веће, али морамо да дођемо до те ситуације, а људи виде да ствари иду на боље.

А имате са друге стране опозицију која не нуди одговор ни на једно од тих решења. Немате опозицију која каже: „Вучић је отворио 200 фабрика, а ми имамо план да отворимо 201. фабрику“. Или да кажу да имају боље решење за КиМ него Вучић. То од њих не можете да чујете. Њихова цела политика се своди на то дођу на власт, па ће као нешто да раде, а људи треба да им верују у бајку. Имате Ђиласа који пише страним инвеститорима и прети да ће да их отера из Србије. Писао је човек Кинезима у Бору и другима. ММФ похвали Србију, а он пише ММФ-у да не хвали Србију. Па то нема нигде у свету!

Зато сам сигуран да ће СНС победити јер немамо алтернативу. Немамо опозицију која се са нама бори идејама па да људи кажу: „Гласаћемо за неког другог“. Не постоји алтернатива путу којим се креће Србија.

Србија је у време Вучића остварила политичку и економску стабилност. То су две најважније ствари за нас. Кад је Обрадовић са моторном тестером упао у РТС имали смо наредних недеља скоро 50 одсто отказаних туристичких аранжмана у Београду. Ко је луд да дође у земљу у којој неко прети новинарима моторном тестером? Тих дана смо водили битку за „Фолксваген“. Замислите директора „Фолксвагена“ који види некога да витла моторном тестером на јавној телевизији и који онда треба да уложи милијарде у ту земљу?! То је нешто што они не разумеју. То не сме да се ради. Јел (Борис) Тадић довео „Фијат“? А је ли Вучић укинуо „Фијат“? Није. Зато што је то добро за Крагујевац. Сачекао је да истекне уговор и онда смо направили бољи. Тако раде одговорни политичари. Морате да се радујете ономе што је добро за земљу.

Зато мислим да је суштински важно да се настави овим путем. Пошто опозиција не нуди никакве алтернативе зато и на изборима нема никакве шансе. А пошто знају да немају никакве шансе, прибегавају бојкоту, јер бојкот уноси неред, који ствара политичку несигурност, која затим изазива економску несигурност, а онда виде неку шансу у том нереду да испливају на површини. То је врло неодговорно.

СНС ће након расписивања избора на Главном одбору донети одлуку о формацији у којој ћемо изаћи на изборе. Видећемо.

Кад вам је било најтеже на позицији заменика градоначелника?

  • Најтеже ми је било на промоцији моје књиге кад је Ђилас директним саопштењем позвао своје присталице да дођу на место где смо били ми. Начин на који се опозиција бори је на ивици тероризма. Не знам шта је друго очекивао него да падне крв. Кад зовеш своје присталице да дођу на место где се налазе присталице друге странке онда уствари призиваш крв. То се никада није десило у новијој политичкој историји Србије.

Кад је био чувени контрамитинг 1996. године у Београду (Зоран) Ђинђић и (Вук) Драшковић су одвукли народ који је био за опозицију у потпуно други део града да не би дошло до сукоба са присталицама (Слободана) Милошевића. Вучић је ове година два пута отказивао митинг у Новом Саду и Београду да се не би десило да истог дана буду митинг власти и митинг опозиције. То никоме не треба.

Ђилас је позвао људе да дођу на моју промоцију. Буквално је хтео да се пролије крв. Тада сам схватио да ми немамо посла са опозиционом странком него имамо посла са монструмом који је спреман да се пролије крв не би ли некако опет дошао на власт. Последица тога је паљење књиге. То је била прва књига која је запаљена у Европи после онога што су фашисти радили тридесетих година. Тада сам схватио колику количину мржње и фрустрације тај човек има. Мени је невероватно да сте спремни да изазовете хаос да поново дођете на власт.

Кад су били избори 2004. за градоначелника (Ненад) Богдановић је добио Вучића за неколико стотина гласова. Је ли Вучић звао на демонстрације? Не. Него је исте вечери позвао и честитао зато што је то нормална ствар. Је ли тражио пребројавање гласова? Не. Је ли звао људе на протест. Не. Ми смо Ђиласа на градским изборима 2018. потукли до ногу са 30 одсто разлике, а његова прва реченица је била: „Неће ово дуго да траје, видимо се ми за два месеца…“ Сећате се председничких избора кад је Вучић добио 55 одсто, а Саша Јанковић 15 одсто гласова? Разлика је била 40 одсто, а демонстрације су почеле сутрадан. То није нормално. Морате да будете одговорни.

Тад ми је дакле било најтеже. Не због мене, јер као јавна личност на то морате да будете спремни, већ зато што сам тада схватио да је Ђилас буквално спреман на све да би се опет дочепао власти.

Колико имате слободног времена за себе с обзиром на то да понекад делује као да радите 24 часа дневно?

  • Немам много времена. Сваком послу прилазим одговорно и мислим да је моја обавеза да док год радим овај посао дајем себе хиљаду одсто. Волим да читам. Имам времена за то. Имам велике бибилиотеке и у канцеларији и код куће. Сада ми велико задовољство даје предавање на Академији младих лидера СНС. Радује ме свако предавање јер волим да причам са младим људима. То ме испуњава. Можда сам погрешио професију. Требало је да останем на факултету.

Пишем и колумну која ми је врло важна. Када се више не будем бавио овим послом надам се да ћу имати више времена за себе. За мене је важно да ћу кад се тај тренутак деси моћи да кажем да сам, кад сам био међу људима који су одлучивали у Београду, урадио то, то и то… Зато ми је важно да урадимо што више ствари. Мислим да иза човека остаје споменик онога што је урадио. Иза мене ће остати уређени булевари, нови тргови, споменик Бори Пекићу, споменик Милутину Миланковићу, сутра споменик Васку Попи, споменик Деспоту Стефану Лазаревићу, сређен Топличин венац, сређен Косанчићев венац, мост на Ади Хуји, почетак изградње метроа… Иза мојих критичара неће остати ништа. Мислим да је то најважнија ствар. Једног дана ће људи по томе гледати да ли сте нешто урадили. Кад вас не буде треба да постоји нешто према чему ће вас се људи сећати.

У канцеларији држим слику Владе Илића. То је најбољи градоначелник Београда свих времена. Није био из Београда већ са југа Србије. Био је градоначелник од 1935. до 1939. године. То је човек који је био најбогатији Србин у том тренутку, односно Југословен јер је тада била стара Југославија, власник десетак фабрика текстила. Он је после рата био осуђен да би му узели све фабрике. Лично је интервенисао Черчил за њега.

Изградио је зоолошки врт, напунио га животињама, а потом га поклонио свом Београду. И данас је жив алигатор Муја кога је он поклонио зоо врту. Изградио је школу „Јосиф Панчић“ у Пожешкој. Тада је почело да се развија радничко насеље око шећеране. Напросто, била је потребна школа, град није имао пара, па ју је он саградио. Влада Илић је саградио Старо сајмиште, почео да насипа Нови Београд, изградио Мост краља Александра, садашњи Бранков мост, затим Мост краља петра, садашњи Панчевачки мост…

Свака његова фабрика тридесетих година прошлог века је имала вртић! Жене које су радиле доводиле су децу у вртић. Први је почео да гради радничке станове. Нови Београд је иначе и замислио као место где ће да гради радничке станове па је после Тито преузео ту идеју. То је била идеја Владе Илића! Зато је направио мост и Старо сајмиште и почео да насипа Нови Београд.

Тито га је пустио, али су га осудили на друштвено-корисни рад да чисти улице. Људи су му прилазили и љубили су му руку. Они су га склонили јер су знали шта је урадио за народ. Умро је после неколико месеци у мансарди од десетак квадрата на Тргу републике, код рођака, без ичега. Али и дан-данас сви знају ко је Влада Илић, а нико не зна ко су они који су га осудили и понижавали. То је разлика између тога шта хоћете у животу.

У канцеларији чувате фотографију Рајка Митића са потписом. Може ли Црвена звезда са Дејаном Станковићем на клупи да направи искорак у Лиги Шампиона?

  • Добио сам фотографију за 50. рођендан од пријатеља. Његова породица је то сачувала. То је његов оригинални потпис. Надам се да Звезда може да направи искорак. Неће бити лако Декију. Деки је мој пријатељ и ја га заиста много волим и желим му све најбоље.

Доћи после Милојевића, који је освојио апсолутно све што је могло да се освоји, није лако. Сигуран сам да ће Дејан бити успешан и да ће сваке године „избацити“ неког младог играча. Ми треба да имамо концепт клубова који имају добре играче и млађе који уз њих постају добри. Ајакс је то показао.

Довели су (Душана) Тадића, потписали га на седам година, али зато уз Тадића, који је најплаћенији играч у историји Ајакса, сад праве младе играче. Погледајте рецимо колико Салцбург има играча млађих од 20 година.

Дејан је као млад играч добио шансу у Звезди и сигуран сам да ће имати осећај да „избаци“ новог играча. То је добро и за српски фудбал.

Имате и велики број слика у канцеларији. Да ли сте ви донели бисту Живојина Мишића?

  • Бисту сам донео зато што је Живојин Мишић био сељачко дете. Краљ Милан, кад је абдицирао, постао је командант војске. Најзаслужнији је што је српска војска дочекала спремно Први балкански и Први светски рат. Он је реформисао војску, увео стајаћу војску, укинуо народну војску, наоружао војску… Између осталог је академију отворио за сељачку децу. До тада је војна академија била привилегија деце из богатих фамилија, министарских, чиновничких… Тако су у академију ушли Живојин Мишић, Степа Степановић и сви они што су после стварали историју.

Како ћете провести последње минуте ове године?

  • Ја сам са чистачима већ у два сата ујутру. Откад сам на овој функцији сваку Нову годину проводим у Београду. То је једна од лоших страна овог посла јер нисам са породицом и са људима са којима треба да будем.

Слике и насловне стране

На зиду канцеларије се налази и слика кнеза Михаила и кнегиње Јулије и то је једина његова слика у народној ношњи.

  • Кнез Михаило је најпотцењенији владар 19. века, а заиста је много урадио за Србију – сматра Весић.

Ту је и плакат за утакмицу БСК – Југославија из 1929. године. На зиду су и урамљене насловне стране „Политике“ кад је погинуо краљ Александар и „Новости“ кад су убијени краљ Александар и Драга. Своје место је нашао и плакат Пабла Пикаса за филм „Битка на Неретви“.

Име за нови мост

  • Моја идеја и предлог комисији биће да се нови савски мост са четири траке назове мост Владе Илића. Моја идеја и да се Газела назове мост Бранка Пешића кад постане градска саобраћајница. Бранко Пешић је градио Газелу и потпуно је природно да то буде његов мост. За Бранков мост је незгодно јер како год да га назовемо он ће остати Бранков мост – каже Весић.

Тунел испод Теразија

  • Следеће године завршићемо пројекат за тунел испод Теразијске греде и надам се да ћемо до краја 2020. бити спремни да распишемо тендер. Излазиће мало изнад зграде градског СУП-а на 500 метара од Панчевачког моста. То ће смањити саобраћај у центру за 13 одсто, а загађење за 11.

Код Ушћа ће бити кружни ток и ту ће код пумпе бити нова саобраћајница Земунски пут која ће имати четири траке и која ће да води на нови савски мост. Са моста затим улазиш у тунел и за четири-пет минута си на Панчевачком мосту. Немаш никакву потребу да улазиш у град – каже Весић.

Решење за Бус плус

  • Уговор истиче у другој половини 2020. Ми смо расписали набавку којом тражимо да се уради студија како бисмо дефинисали шта ће Град тачно тражити на тендеру. Не желимо да буде као прошли пут да Град није жао шта тражи и да се јави један понуђач.

Хоћемо да знамо шта тачно нама треба и да имамо конкуренцију међу понуђачима да се боре за посао. Сад нам је лакше јер имамо неко десетогодишње искуство. Сигуран сам да ћемо добити боље услове него што су услови који сада постоје у уговору које је Ђилас потписао 2009. године – каже Весић.

--

Leave a Reply