Сједињене Државе су уверене да је њихово ексклузивно право “бранити слободу пловидбе у целом свету”, због чега је дошло до оштрих погоршања односа и војних напетости с Кином у Јужном и Источном кинеском мору, где америчка војска, наводно, “брани своје савезнике”.

То је на крају присилило Пекинг на разматрање нове војне доктрине, иако је познато да се Народна ослободилачка војска Кине већ дуго припрема искључиво за обрамбени рат.

Раст војне технологије и ширење сфера утицаја су кинеске генерале присилили да промене своје приоритете, пише Саут Чајна Морнинг Пост. Лист наводи да се кинеска војска сада ослања на стратегију „проактивног планирања“, што, између осталог, подразумева примену „неочекиваног удара“, што би заправо значило примену „превентивних удара“ по узору на руску обрамбену стратегију.

– Кинеска војска се припрема да се помакне даље од уобичајене стратегије темељене на самообрани, како би држала корак с брзим развојем нових оружја и могла провести неочекиване нападе – извештава Саут Чајна Морнинг Пост.

Кинеске власти су нагласиле потребу повећања борбене спремности своје војске, као и нивоа стратешког планирања. Очекује се да ће то војним снагама омогућити рано предвиђање сукоба на терену и надзирати њихов ток.

Не мање значајни аспекти нове кинеске стратегије позивају на потребу осигурања ближе сарадње између копнених и ваздушних снага Кине, као и развоја кибернетичких оружја.

– Током будућих сукоба ће се војници на копну морати борити на острвима или високо у планинама, што захтева побољшање нивоа сарадње с другим родовима оружаних снага – за Саут Чајна Морнинг Пост каже војни стручњак Сонг Жонгпинг.

Кинески лист напомиње како су већ дуго оружане снаге земље искључиво позиване на пружање и јачање обрамбених способности Кине. Међутим, због ширења подручја интереса земље и раста напетости у односима са Сједињеним Државама, све је више апела на модернизацију кинеске војске.

Конкретно, Кина наглашава употребу беспилотних летилица, којима ће моћи примати информације с бојишта у реалном времену, као за „неизбежним ударом“.

У овом случају се посебна пажња посвећује стратегији „проактивног планирања“. Према речима представника кинеске војске, у случају рата ће таква тактика омогућити да се непријатељу нанесе неочекивани удар, што ће придонети победи.

Саут Чајна Морнинг Пост извештава и да је током последње две године кинеска војска доживела врло значајне промене, што узрокује све већи страх у иностранству. Тако је Национално безбедносно саветодавно повереништво у америчком Конгресу ове недеље да ће се Кина моћи супротстављати америчким операцијама у индо-пацифичкој регији до 2035. године, ако не и раније.

Подсетимо, вест је кинески лист објавио након што је раније ове недеље амерички потпредседник Мајк Пенс упозорио Кину „како током састанка Трампа и Си Дјинпинга на самиту групе Г20 у Аргентини Пекинг има задњу прилику да промени понашање и избегне сукоб са Сједињеним Државама“.

– Америчка страна је спремна за договор са Си Ђинпингом у Аргентини, али само под условом да Пекинг драматично промени свој економски, војни и политички курс – средином недеље је упозорио Мајк Пенс, те додао „како ће Кина у Буенос Ајресу имати најбољу, вероватно и последњу, прилику за избегавање Хладног рата са Сједињеним Државама“.

Нове смернице у кинеској војној доктрини, која и даље остаје чисто обрамбена, али прихвата могућност превентивних удара, јасна је порука Wашингтону да Пекинг свој економски, војни и политички курс неће мењати ни „драматично“ ни у било којем смеру којег би одредила нека страна сила.

loading...