САД су већ усред свог наредног великог рата – без обзира што то тек почињу да увиђају. У последњој Стратегији националне безбедности Бела кућа је истакла растућу технолошку снагу Кине као претњу америчкој економској и војној моћи. ,,Азијска локомотива“ је преузела водећу улогу у неколицини критичних технологија у настајању. Контраста ради, она је пре пет година била нашироко преципирана као технолошки имитатор, а не као иноватор.

Колико год Вашингтону тешко било да то призна, Кина сустиже САД у технолошкој трци. Сада је питање да ли ће технолошке фирме у САД, земљи која вреднује приватно предузетништво и слободну економију, бити у стању се носе са технолошким продорима својих кинеских конкурената.

РЕМЕТИЛАЧКА МОЋ ТЕХНОЛОГИЈА ДВОСТРУКЕ НАМЕНЕ
Кинески председник Си Ђинпинг је развој технолошких капацитета његове државе поставио као кључни приоритет, не само како би одвикао Кину од зависности од иностраних технологија, већ и како би је претворио у лидера иновација. А Кина дефинитивно сада стиче предност над својим ривалима у домену технологија. Ова земља је забележила читав низ импресивних достигнућа у протеклим годинама, укључујући развој хиперсоничних пројектила, манипулисање људским генима и квантне сателите. Међутим, од свих бројних технологија у чијем развоју Кина помаже, вештачка интелигенција (AI) је вероватно најзначајнија – како за Пекинг, тако и за његове супарнике.

Генерални директор ,,Гугла“ Сундар Пичаи је недавно оценио да појава AI ,,има дубље последице него откриће струје или ватре“. Ако је ова изјава можда и претерана, то је само за нијансу. AI је вероватно најважније технолошко достигнуће у нашем животу. Оно што га чини тако круцијалним је што ће, као и ваздушно-космичке технологије или интернет пре њега, AI имати примену и у војном и у цивилном животу – а сви су изгледи да ће револуционаризовати оба.

Већ само у цивилном свету AI има практично неограничену употребу. Ова технологија већ помаже снажење смартфон апликација преко софтвера за визуелну и аудио рекогницију, као и дигиталним личним асистентима. Како стопе глобалног прикупљања података настављају да експоненцијално расту, AI алгоритми ће неминовно преузети обраду и управљање морем информација. AI ће такође трансформисати медицинску индустрију, и то дијагностификовањем и третирањем разноврсних обољења – а да и не помињемо остала занимања ,,белог оковратника“ која ће технологија допунити или преузети.

За то време, војне примене неће бити ништа мање импресивне. Године 2016. је алгоритам на ,,Росберију Пи“ – што је 35 долара вредан рачунар који стаје на длан шаке – сваки пут победио пензионисаног пуковника америчког ратног ваздухопловства у низу симулираних ваздушних дуела. Штавише, компјутер није показивао симптоме замора током времена, за разлику од свог људског конкурента. Док наставља да еволуира, AI ће несумњиво наћи свој пут до бојишта, управљајући тенковима, бродовима, а вероватно и роботским војницима.

Потенцијал ове технологије у рапидној обради података и њиховој анализи би трупама на линији фронта могао да пружи комплетнију слику непријатељских положаја и активности него икада раније. AI ће вероватно наћи додатне примене у асиметричном ратовању. Милитанти Исламске државе Ирака и Сирије (ISIS) су користили дронове како би допремили експлозиве до мета, а побуњени Хути у Јемену су применили беспосадна пловила како би доставили поморске импровизоване експлозивне направе. За сада, овим возилима се управља даљински, али временом би могле да их преузму аутономне технологије.

НАДЗОР НАД AI
Способности AI нису непознате кинеском председнику. У чину педантне припремљености, две познате књиге на дату тему су се налазиле на полици иза Сија током његовог телевизијског новогодишњег обраћања. Недељама раније, кинески министар индустрије и информационих технологија је објавио трогодишњи развојни план за AI, што је део шире иницијативе покренуте јула 2017. која обухвата специфичне циљеве за технологије као што су чипови артифицијелне неуронске мреже, интелигентни роботи, аутоматизована возила, интелигентна медицинска дијагноза, интелигентни дронови и компјутерски преводиоци.

Кинеско министарство науке и технологије је новембра 2017. објавило да је формиран својеврсни ,,дрим тим“ сачињен од највећих кинеских технолошких фирми – Бајду, Алибаба и Тенсент – како би предводио развој AI у држави, паралелно са произвођачем софтвера за препознавање гласа ,,АјФлајтек“. Свака од ових компанија вредно ради на развоју алгоритама способних за учење и хардвера, као и на прикупљању података неопходних за изградњу широког спектра функционалних AI платформи. Бајду је, на пример, почео да развија програме отвореног извора (open-source), као што је аутономна платформа за вожњу Аполо, како би прикупио колико год података је могуће.

Значај AI није пренебрегнут ни у министарству одбране САД. Као и његов претходник Еш Картер, министар одбране Џејмс Матис подржава Пентагонову Експерименталну јединицу за одбрамбене иновације (DIUx), упркос позивима републиканских законодаваца да се пројекат повери Агенцији за истраживање напредних одбрамбених пројеката (ДАРПА). DIUx, стациониран у Силиконској долини, има за циљ да војсци обезбеди способност брзе адаптације и интеграције иновација које дођу из технолошког чворишта у Калифорнији. У те сврхе је крајем прошле године са технолошком компанијом C3 IoT склопила уговор за развој AI платформе за ратно ваздухопловство који би могао да предвиђа када ће авионима и опреми бити потребно ремонтовање.

У подухвату да избруси своје AI способности, министарство одбране није изгубило из вида кинески прогрес на овом пољу. Пука величина ове земље издваја је од других технолошких иноватора попут Јужне Кореје или Јапана; а Кина би могла да појача своје рапидно растуће технолошке способности и искористи их против САД на начине на које ни Русија није била у стању. Имајући то на уму, Матис је кинески технолошки напредак поставио на централно место у својој Стратегији националне безбедности, истичући потребу да америчка влада ојача своје везе са настајућим технолошким компанијама, укључујући ту и AI стартапове.

СВЕМИРСКА ТРКА 21. ВЕКА
Данашња јурњава за AI није прва технолошка трка у којој САД учествују. Током Хладног рата, вођена је трка против Совјетског савеза за развој разноврсних ваздушно-космичких, нуклеарних и компјутерских иновација. Вашингтон је изашао као победник у том надметању; јер иако је Совјетски савез усмерио своје напоре готово искључиво на војне примене, недостајали су му истраживачки и развојни капацитети Сједињених Држава. Величина критичних индустрија је омогућила Америци да надмаши Совјетски Савез у војној технологији, а да истовремено преусмери део пажње и ресурса на потрошачке производе.

Као и Совјетски Савез, Кина је више заинтересована за националну безбедност и одбрану него за комерцијални сектор. Али разлика лежи у кинеској величини и њеној економији. Огромност ове државе би могла да је учини равноправнијим такмацем за САД у смислу развоја и усвајања нових технологија. Имајући у виду да број становништва превазилази 1,3 милијарде – а да је приватност података ниско на листи приоритета Пекинга – Кина својим AI компанијама нуди велику предност у односу на њихове конкуренте из Америке тако што им омогућује приступ огромном базену података.

Штавише, за разлику од чврсто контролисане совјетске економије која је кочила иновативност, кинеска хибридна економија пружа појединцима и компанијама подстицај да померају границе у развоју технологија. Кинески модел капитализма не подразумева контролу, иако западни медији често представљају кинеске технолошке компаније као зависне од Пекинга и његових субвенција и смерница за активности. Уместо тога, централна влада исцртава области у којим би желела да компаније делују и пружа подстицаје како би охрабрила конкуренцију. AI је једна од тих области, а кинески технолошки гиганти су нестрпљиви да у њој надмаше један другог. Свестан да је пропустио ,,последњи воз“ за смартфон технологију, Бајду је, на пример, поставио свој нишан на AI као на прилику да надмаши Тенсент, Алибабу и Хуавеј.

За сада, Кина каска за Америком у технолошкој трци, нарочито у развоју полупроводника. Међутим, како се јаз буде смањивао, САД ће бити принуђене да одговоре. Изазов за Вашингтон ће бити у томе што ће, за разлику од ранијих технологија двоструке намене, примена AI моментално имати темељне импликације на тржиште потрошачке електронике. А како су економије Кине и САД узајамно високо интегрисане, кинески успеси чак и само у комерцијалном сектору представљају озбиљну претњу за Америку.

Питање за Сједињене Државе није толико у томе може ли Кина да их превазиђе у трци за примену настајућих технологија, него колико ће близу томе ова азијска земља успети да дође. Кина је довољно велика да би њен технолошки сектор могао да натера Силиконску долину у грчевиту борбу за свој удео на тржишту, само ако би почео да производи приближно исте технологије. Из тог разлога, многе америчке технолошке фирме покушавају да сачувају неке од својих достигнућа од примене у одбрамбеном сектору у нади да ће тако очувати такмичарску предност у комерцијалној сфери.

ИЗГРАДЊА СТРАТЕГИЈЕ
Некада давно, САД су могле да се уљуљкују у томе да ниједна друга земља не може да се мери са њиховом комбинацијом физичке величине и технолошке способности. Сада Кина то може. Последично томе, актуелна америчка администрација ради на развоју робуснијег одговора свом набујалом ривалу. Истраге Беле куће о кинеским политикама интелектуалне својине, позиви на већу транспарентност у иностраним инвестицијама, па чак и позиви да се национализује бежична мрежа протокола пете генерације (5G) представљају ране покушаје супротстављања кинеском технолошком расту. Међутим, за сада су ове мере само произвеле негативну реакцију у Америци.

Прављење свеобухватне стратегије против Кине ће постати још важније за Вашингтон како време буде одмицало. Вртоглави темпо и непредвидива путања иновација присиљава технолошке компаније да константно шире своје хоризонте јер ће у противном угрозити своју конкурентност. Али како исте фирме буду шириле своје пословање у све више и више индустрија, ризиковаће судар са америчким антимонополским законима. Што више компаније попут Гугла, Амазона или Епла буду расле, рашће и мета на њиховим леђима. Тако би антимонополске истраге и пресуде у САД заузврат могли да пруже кинеским компанијама прилику да сустигну своју конкуренцију.

Метју Беј

Превео Војислав Гавриловић

Извор: standard.rs / stratfor.com